GAS

Cene gasa odletele su u nebo. Prirodan je bio strah da će naša mala Srbija i u ovom nadmudrivanju velikih i moćnih ostati kratkih rukava, a da će ceh, kako to obično biva, platiti narod.

Ali, nije! Zašto? Zato što nije nasela na šarene laže i bajate šargarepe, onih koji nas već decenijama batinaju gde stignu. Brižno je negovala partnerstvo sa Ruskom Federacijom, održavajući istovremeno veze sa Briselom, Vašingtonom i Pekingom. Želja za dobrim odnosima često nije dvosmerna ulica, ali kada je u pitanju Moskva - Beograd nije pogrešio.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se posle sastanka sa Vladimirom Putinom iz Sočija vratio sa šestomesečnim produžetkom ugovora za uvoz gasa iz Rusije. I to po staroj ceni, danas skoro bagatelnoj od 270 dolara za hiljadu kubika. A, šta to znači? To je garancija da naši građani i privreda u narednom periodu neće trošiti više novca na energiju. Samim tim nema razloga za poskupljenje robe u čijem procesu izrade je uračunat trošak za gas.

Standard neće padati. Investitori se neće kolebati oko dolaska ili rada u Srbiji, jer neće imati neizvesnost hoće li biti konkurentni. To bi trebalo da garantuje održavanje sadašnjeg nivoa zaposlenosti i nastavak razvoja naše države, koja ima još mnogo neurađenih domaćih zadataka. Idemo dalje.

Da li će i drugi centri prepoznati dobre namere Beograda - ne znamo. Videćemo krajem godine kada na red dođe otvaranje klastera za članstvo u EU. Čekaćemo. U toplim domovima, a neko i u kratkim rukavima.