SREDNJOŠKOLCI NE ZNAJU DA ČITAJU I MNOŽE: Da li će prosvetari da se bore za kvalitetnije obrazovanje?

Ishod brojnih izmena zakona, analiza, seminara, usavršavanja, promena nastavnih planova i udžbenika jeste - višak odličnih učenika i manjak znanja. Iz godine u godinu u dnevnicima, i u osnovnim i u srednjim školama, sve je više nezasluženih petica i četvorki. Mnogi od tih "odlikaša" ne bi prešli prag znanja ni na lakšem testu opšteg obrazovanja.

Minut do 12 je da nadležni nešto preduzmu, kako bi se bar donekle ublažilo katastrofalno stanje u našim školama. Kako se ne bi više događalo da u srednjoj školi đaci ne znaju da čitaju i množe. Deo krivice snose svi u obrazovnom sistemu.

Nastavnicima su, čini se, bitne samo plate. Nema energije, entuzijazma, samo puka "eks katedra", da se održi čas i upiše ocena. Da se ne bi zamerili roditeljima, ali i sačuvali "ugled" škole. Kao da pravo znanje učenika nije njihov lični uspeh. Doduše, i njima su ruke vezane, pa i kad pitaju đaka što nije uradio domaći, na "meti" su jer krše dečja prava.

Ipak, to svakako nije opravdanje za besomučno poklanjanje ocena. Nekada se u školi odgovaralo, nastavnik propitivao, đaci izlazili na tablu, objašnjavali... "Savremena" škola donela je da učenici sve manje pričaju, a sve više zaokružuju neki od ponuđenih odgovora. Umesto u sveskama rešavaju zadatke na tabletima, čitaju elektronsku lektiru.

Deca ne znaju da se izražavaju, ne diskutuju na času.

Već dovoljno lošu situaciju u obrazovanju, dodatno je iskomplikovala korona. Škole ulaze u treću godinu rada u nenormalnim uslovima. Kombinovana i onlajn nastava doprinela je da deca izgube radne navike, a mame i tate pruezmu ulogu učitelja. Gordijev čvor (ne)znanja teško će se razmrsiti. Ali, vredi pokušati.