AIDA, QUO VADIS: Antifašistička doslednost pazarske La Pasionarije

DA li se sećate kako je počeo pad Hitlera? Počeo je da sakuplja dečake, da struže dno nemačke kace. Ovi momci koji stoje večeras pored nas, nažalost sa druge strane, jesu to što Vučić struže...

To je pre neko veče doslovce izgovorila žumance borkinja Aida Ćorović, pokraj murala u Njegoševoj. Ova otrovna izjava samo je sublimat naručenih stavova karikaturalnih srpskih antifašista, koji hodeći Brozovim putem odrađuju tezgu kod svojih zapadnih mentora.

No, ma koliko to putujuće pozorište, koje i dan-danas bunca o Jugoslaviji i brani region (ogavne li reči) od velikosrpske hegemonije, ovaj politički hipsteraj zahteva podrobniju analizu.

Prvo, Ćorovićeva je navedenim stavom poistovetila većinsku Srbiju (koja doduše ima manjak zuba) sa Trećim rajhom. Jer, ako je Vučić Firer - Srbi su zabludeli nacisti. Tu ona svakako nije pionir. Jer, decenijama smo, zaglušeni ehom haške nepravde, pod kanonadom zapadnih ala i domaćih NVO prevaspitača - priznajte genocid i postanite novi Nemci. A, to što su po Nirnbergu postmoderne Naser Orić i Ante Gotovina plahe srne nije bitno za Aidu. Pa jebote, mi se borimo protiv domaćeg fašizma, hajde da počistimo svoje dvorište. Anti - fa, anti - fa, aaantiii fašistaaa!

Drugo, pazarska La Pasionarija zaboravlja da je Adolf iz jajinačkog vinskog podruma (ne, nije iz pivnice) otišao da se pokloni žrtvama u Potočarima, i da je odatle jedva izvukao živu glavu. Tolerantni antifašisti sa druge strane Drine ni do dan-danas nisu niti uhapsili niti osudili one koji su hteli da linčuju tadašnjeg srpskog premijera, iako su tamošnjim službama dostavljeni i video-snimci i imena nasilnika.

Treće, kako to da je našoj junakinji zafalilo jaja kad je u Sjenici 2012. postavljana spomen-ploča Hasan-agi Zvizdiću, komandantu zloglasne muslimanske milicije i otvorenom kolaborantu? Nismo je čuli da joj smeta tabla posvećena Aćifu Bljuti Hadžiahmetoviću, ratnom gradonačelniku Novog Pazara, koji je u vreme Drugog svetskog rata zatro stotine srpskih porodica sve do Zubinog Potoka. Nije antifašistički ćutati i na spomenik Ridvanu Ćazimiju, komandantu terorističke OVPBM, u Velikom Trnovcu, iako njegovo delovanje proističe direktno iz Druge prizrenske lige koja je 1943. nacrtala konture nacističke "velike Albanije". Nije stajala na barikadama kada su Torockajevi "župani" u crnom, sledbenici zloglasnih njilaša, premlaćivali lancima i šipkama u Temerinu srpske mladiće...

Još je primera dvoličnosti novopečene heroine boljosrbijanaca koji su za svoj groteskni marš na Njegoševu izabrali baš Dan borbe protiv fašizma i antisemitizma, ali je prostora malo. Žalosno je što ova opskurna grupa, od naroda na kom su patentirani "srbosjek" i kvota "sto za jednoga" pokušava da napravi nove naciste. Možda razloge treba tražiti i u delu objave na "Fejsbuku" iz februara 2020. kada je, obznanivši da je bez posla, Aida zarozala od suza građansku Srbiju:

- Pre tri godine sam napravila novu organizaciju i sada pokušavam da je postavim na noge, ali je sada mnogo teže jer donatori nisu iskreno zainteresovani za istinske demokratske procese...

Valja reći da je atifašistkinja, koja se skrušeno spremala da postane kuvarica, nedugo zatim odbila posao koji joj je ponudio Firer s početka priče.