INAĆENJE NA BALTIKU : Da su Poljska i drugi susedi manje “zapenili” na Minsk, čarki na granici možda ne bi ni bilo

PUCANjE poljskih graničara iznad glava migranata koji silom hoće iz Belorusije da pređu državnu među, kao i dovođenje velikih vojnih policijskih snaga uplašilo je ljude slabih nerava da bi mogao da počne novi rat.

Možda bi u Varšavi neko i pomislio da krene u rat protiv Lukašenkove armije kad ne bi znali da je nedavno potpisana dopunjena rusko-beloruska vojna doktrina u kojoj se kaže da je svaki napad na Belorusiju automatski i rat protiv Rusije. Čarke na granici zbog migranata ne mogu biti razlog za početak velikog rata između zemalja članica NATO i na drugoj strani atomske velesile Rusije i njenog najbližeg saveznika Belorusije.

Kad bi Zapad poslušao to što je u telefonskom razgovoru posavetovao Putin odlazećoj nemačkoj kancelarki Angeli Merkel, koja ga je zvala i molila da utiče na Lukašenka, spor bi se brzo rešio. Putin je kazao Merkelovoj da bi bilo dobro da se Lukašenko direktno pozove iz Evrope i da se sa njim porazgovara. To je jedino i logično. Ali zapadna Evropa, a pogotovo vlasti Poljske i Litvanije, poslednjih godinu dana stalno poručuju Lukašenku da on za njih nije legitimni predsednik Belorusije nego Svetlana Tihanovska.

To inaćenje Poljske i baltičkih država, bivših sovjetskih republika, sa vlastima u Minsku je i dovelo do čarki na granicama. Naravno da bi Lukašenko mogao bez ikakvih napora da zaustavi izdavanje turističkih viza sa kojima dolaze Kurdi i drugi migranti sa Bliskog istoka.

Interesantno je da je Lukašenko, koga su na Zapadu odavno proglasili poslednjim diktatorom u Evropi, bio po volji Zapadu samo kad je dolazio u sukob sa Moskvom oko cene gasa i nafte. Tada su mu Amerikanci nudili čak alternativno snabdevanje. Sada je za sve njih "preteći faktor".