NEĆE MOĆI: Beogradski Minhauzen

VIDELI smo da se tamo vodi postupak u Londonu, znamo da je neki Kesar zastupnik vernika SPC, videli smo da su neka lica svedočila u korist toga (tvrdnji o pedofiliji unutar SPC prim. fr) i koliko sam pronašao, koliko sam video, crkva je platila 43 miliona, nisam siguran tačno ovo zadnje što pričam, ali sam dobio informaciju da je Crkva platila nekih 43 miliona funti ili već čega odštetu. Pa čekajte, ako ste platili, vi ste to priznali - izjavio je u subotu ujutro navodni stručnjak za bezbednost Darko Trifunović u jutarnjem programu Prve televizije. Zaprepašćujuće je da neko ko sebe naziva "stručnjakom" u samo nekoliko rečenica pokaže koliko zapravo ne zna (drugi je problem što se u studiju nije našao niko da mu na to ukaže i da ga ispravi).

PRVO, u Londonu se ne vodi nikakav postupak protiv Srpske pravoslavne crkve. Istina je da je u januaru 2019. Visokom sudu u Londonu podneto šest tužbi u ime navodnih žrtava seksualnog nasilja (dvojica đakona i članovi porodica oštećenih), ali je isto tako istina da ih je taj Visoki sud sredinom januara 2020. godine odbacio, proglasio se nenadležnim i time okončao proces na samom početku, pa nikakva oštećena lica pred njim nisu mogla ni da svedoče o eventualnoj pedofiliji u okviru SPC. Drugo, "neki Kesar", odnosno londonski advokat Mladen Kesar nije bio zastupnik SPC, nego upravo suprotno - tužitelja.

NAJSKANDALOZNIJA je, ipak, Trifunovićeva tvrdnja, odnosno "informacija koju je dobio" i "pronašao" da je SPC isplatila "odštetu" od "43 miliona funti, ili već čega", što, po njemu, predstavlja "priznanje" krivice. Istina je, opet, sasvim obrnuta. Po odbacivanju tužbe, Visoki sud u Londonu naložio je tužiteljima da SPC isplate naknadu od 160.000 funti. Sve i da je SPC isplatila nekakvih 43 miliona funti "odštete", a nije, to bi, pošto je sud odbacio tužbu predstavljalo nekakvu vrstu vansudskog poravnanja koje po anglosaksonskom pravu nikako ne može predstavljati priznanje krivice. Toliko o tome. Tu je i pitanje ko je zapravo stajao iza ove tužbe i imao mogućnost da isplati 160.000 funti sudskih troškova SPC i verovatno još toliko troškova tužbe. Možda bi Trifunović mogao to da otkrije?

A SAD obratimo pažnju malo na lik i delo "stručnjaka" Darka Trifunovića koji se doskora predstavljao kao "univerzitetski profesor". Zašto je prestao? Zato što je 24. aprila 2019. dekan Fakulteta za bezbednost u Beogradu Vladimir Cvetković poslao cirkularno pismo medijima u kojem ih je obavestio da Darko Trifunović nije profesor na tom fakultetu. "Trifunović je u zvanju naučnog istraživača i ne učestvuje u nastavi", napisao je tada dekan Cvetković.

OVAJ "profesor" inače je u široj javnosti poznat kao "Darko lokator" zbog četrdesetpetodnevne avanture koju je imao sa vojnom službom bezbednosti za vreme NATO bombardovanja SRJ. Naime, on je u vreme NATO agresije uhapšen zbog špijunaže u korist agresora i "postavljanja lokatora", te je u pritvoru proveo 45 dana, ali protiv njega nije podignuta optužnica. Ovo je i sam potvrdio Milomiru Mariću u emisiji "Ćirilica" koja se u to vreme emitovala na televiziji Košava: "Mene su uhapsili usred Beograda, i to Vojna policija (") 45 dana sam bio u pritvoru i nakon toga su me pustili bez optužnice".

OVAJ "stručnjak" i neskriveni NATO lobista po medijima priča nebulozne stvari poput tvrdnje da je predsednik Rusije Vladimir Putin stvorio takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova sredinom osamdesetih godina prošlog veka dok je bio "šef KGB" u Istočnoj Nemačkoj kao "prvi čovek" KGB u Berlinu, iako je poznato da je Putin od 1985. do 1990. službovao u Drezdenu i da je kao potpukovnik bio daleko od pozicije "šefa KGB" u Istočnoj Nemačkoj. Ostale manjkavosti teze o tome kako je KGB formirao OVK mogli bismo nabrajati na desetinama stranica. To je, na primer, u svojoj knjizi "Put u rat - Nemačka, NATO i Kosovo" iz 2002. jasno demonstrirao ugledni nemački politikolog Matijas Kincel, dokazujući kako je nemačka obaveštajna služba BND pod vođstvom Hansjerga Gajgera imala ključnu ulogu u formiranju OVK.

NAJVEĆI "hit" u njegovim Minhauzen pričama svakako je ona o tome kako je "uhapsio" šefa Verifikacione misije na Kosovu Vilijema Vokera kojeg je nazvao "vojnim generalom" iako taj čovek nikada nije bio u bilo kakvoj vojnoj službi, nego isključivo u diplomatskoj. "To je bilo 1998. u kompleksu Kičma u Prištini. Pokojni Miša Simić i ja smo znali šta radi, priveli smo ga i ubacili u automobil. Ja sam vozio, Miša je bio pozadi s Vokerom, koji je sve vreme ćutao, a onda je 20 minuta nakon toga iz Beograda stigao poziv da ga vratimo tamo gde smo ga pokupili", ispričao je Trifunović na televiziji Pink. I sad, možete li vi da zamislite kako Darko i Miša poput Pišonje i Žuge odlučuju da uhapse Vilijema Vokera (u to vreme verovatno najobezbeđenijeg čoveka u južnoj srpskoj pokrajini), usred Prištine 1998. godine i stavljaju ga na zadnje sedište svoga auta? E, takve su mu sve priče. Od "profesure" do suđenja SPC.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU