NEĆE MOĆI: Samoopredeljenje u Beogradu

ALjBIN Kurti, premijer takozvanog Kosova, može se podičiti (mada se toga sada iz nekog razloga stidi) statusom ratnog veterana terorističke Oslobodilačke vojske Kosova. Taj status mu je, kako ovih dana piše prištinski "Ljajmi", potvrđen 2015. godine zahvaljujući svedočenju bivšeg komandanta OVK na području Drenice Sulejmana Seljimija. Nije nam, međutim, potrebno Seljimijevo svedočenje da bismo bili sigurni da li je Kurti bio uključen u OVK, jer je jasno kao dan da je radio u kancelariji političkog šefa OVK Adema Demaćija, koji je ovu funkciju obavljao od 1998. do februara 1999. godine, posle učešća na pregovorima u Rambujeu, revoltiran time što je OVK prihvatila sporazum iako njime nezavisnost Kosova i Metohije nije bila garantovana. Kurti je, dakle, bio u političkom krilu OVK u vreme kada je tu organizaciju čak i Vašington držao na listi terorističkih organizacija. Iako se deklarativno zalagao za mir i tvrdio da nikada neće uzeti oružje u ruke, Kurti snosi odgovornost za terorističko delovanje OVK, jer ni Nasrala nikada nikoga nije lično ubio. Koliko je Kurti emotivno vezan za OVK potvrđuje činjenica da je 25. aprila 2020. smenio svog savetnika Škeljzena Gašija jer je u jednoj televizijskoj emisiji rekao da su pojedini pripadnici OVK, počinili zločine, što je Kurtiju bilo nedopustivo.

DAKLE, Kurti je bio deo OVK i to u vreme za koje ni na Zapadu ne postoji dilema oko terorističkog karaktera ove organizacije, i dan-danas gaji najbolje moguće mišljenje o toj formaciji, te je spreman da i zbog najblaže kritike eliminiše svoje najbliže saradnike. I tu dolazimo do onoga što bismo nazvali "Fatime Jasin u Tel Avivu" - do predstavljanja knjige Kurtijeve supruge Rite Augestad Knudsen u Beogradu. Nije Augestad Knudsen, kako je to primetila moja koleginica Jelena Matijević, pisala o norveškoj kuhinji (a sve i da jeste, možete li da zamislite Fatimu Jasin u Tel Avivu i s knjigom o šavarmi?) nego o stvarima koje se direktno odnose na njenog supruga i koje su očito povezane s njenim suprugom (a i, da se ne lažemo, tu je i bila upravo zbog svog supruga, ali o tome malo kasnije), te o samoopredeljenju (kako se zove i Kurtijeva partija) i "borbi za slobodu", što se po zapadnim aršinima od terorizma razlikuje samo ukoliko su ti borci na strani njihovih interesa.

OBJAŠNjAVAJUĆI nama zatucanima kako ne postoji nikakav problem s objavljivanjem i predstavljanjem ove knjige, glavna i odgovorna za taj čin naivno nazvan "Pravo na samoopredeljenje", Sonja Biserko tvrdi da "knjiga nema veze sa onim što se trenutno dešava na Kosovu", nego se radi o "monografiji o problemu slobode i samoopredeljenja, što je aktuelno". A je li? Tiče se nezavisnosti Teksasa i Kvebeka? Da bi dodatno potkrepila svoju argumentaciju, ona dodaje: "Niko na konferenciji nije pomenuo sadašnja dešavanja." Pa utoliko je sramota veća, jer ste vi neumorni borci za ljudska prava prećutali užasno kršenje elementarnih ljudskih prava koja je muž vaše zvezde dana sprovodio dok ste se vi divili mudrostima koje objavljujete.

SAUČESNIK u ovom događaju, još naivniji Dušan Janjić, zaprepašćen je činjenicom da u 21. veku nekome može biti bitno ko je čija supruga, i nastupa s večitim drugosrbijanskim argumentom "ovoga ima samo kod nas": "Da li je neko supruga nekom ili nije, može da bude važno samo u Srbiji." Kako da ne! Političari na Zapadu, na primer, nikada ne podnose ostavke zbog nekog nedela svojih bračnih drugova i na to se uopšte ne obraća pažnja. I tu mu nekako pade na pamet da srpski nacionalisti boluju od mačizma, dok su istovremeno "ozbiljni papučići". Prvo, da je neko "papučić" može da izjavi samo ozbiljno iskompleksirana osoba koja ne može da shvati da je "papučarenje", tj. ekstremno brižan odnos prema ženi, bilo ideal i srednjovekovnog viteštva, baš kao i hrabrost. A drugo, mačizam je toliko stran liberalnim krugovima da Čedomir Jovanović uopšte ne glumi frajera, a Dragan Đilas nikada nije optuživan za nasilje nad ženom i njenom užom familijom? Janjić, kako navodi "Danas", "poentira" da će "ko god ima tri grama mozga" shvatiti da je "ovaj događaj dokaz da je Srbija liberalna". Ali kome mi to moramo da dokazujemo i hoćemo li, da bismo to baš onako dokazali, morati da imamo i homoseksualni odnos? Je li to baš najuzvišenija vrednost, iznad dostojanstva?

KAŽU da nije bitno ko je čija žena, ali izgleda da su se baš oni poveli za tom vrlinom Rite Augestad Knudsen, jer zašto su u moru knjiga o međunarodnom pravu i srodnim pitanjima izabrali da prevedu i objave baš njenu. Za to je ne kvalifikuje akademska karijera, jer je vrlo siromašna. Njen uradak pod istim naslovom "Ideje slobode i samoopredeljenje" (skraćeno), na osnovu kojeg je, pretpostavljamo, i nastala ova knjiga, objavljen je još 2013. na London skul of ekonomiks (gde je studirala) i od tada je citiran čak 10 puta u drugim naučnim radovima. Poređenja radi, rad o Benjaminu Dizraeliju našeg istoričara Miloša Kovića objavljen na Oksfordu 2010. citiran je 56 puta, a najcitiraniji stručnjak za međunarodno pravo, profesor sa Prinstona Ričard Falk ima ukupno čak 26.962 citata. Toliko o naučnom značaju Rite Augestad Knudsen bez Aljbina Kurtija, a i bez donacija Ministarstva spoljnih poslova Norveške i norveške ambasade u Beogradu Helsinškom odboru Sonje Biserko. O "objektivnosti" da ne govorimo, jer ne verujem da bi Aljbin prema njoj bio blaži nego prema Gašiju. A možda bi dobila i šamar. Ili albanski nacionalisti nisu mačo tipovi, nego je to samo u Srbiji tako.