TORPEDO KOJI RUŠI NATO: Da li će podmornička kriza učiniti da Alijansa samu sebe potopi

A ŠTA ako kriza s podmornicama torpeduje NATO? Šta ako Alijansa samu sebe potopi i prestane da postoji, bar u onom obliku kakvom je poznajemo? Sve velike sile urušile su se iznutra.

Iz Pariza su pozvali na veću evropsku suverenost i autonomiju. Dosta im je američkog policajca kome ne mogu da veruju. General De Gol je već pokazao kako se izlazi iz ovih struktura. Emanuel Makron je i pre pogažene reči oko podmornica govorio o kliničkoj smrti NATO i tražio formiranje evropskih bezbednosnih snaga koje mogu da garantuju sigurnost na kontinentu, bez oslanjanja na prekoatlantsku moćnu silu.

Francuzi su u tom pothvatu, ali i poniženju koje su doživeli na liniji Vašington - London - Kanbera, dobili podršku Brisela, preko Ursule fon der Lajen i Đozepa Borelja. Ali, i od Berlina, što je još važnije. Nemački ministar za evropske poslove Mihael Rot je istakao da je kriza s podmornicama alarm za celu EU i naglasio da treba da se pokrene pitanje suočavanja sa suverenošću, jedinstvom, spoljnom politikom i bezbednošću.

Odlaskom Velike Britanije, vernog američkog pratioca, to je nadohvat ruke. Do koje mere bi nove evropske snage mogle da budu oslonjene na NATO, zavisi i od toga koliko može da se veruje pretendentima za saveznike. Podmornice su pokazale koliko.

Francuzi ne žele da u Indopacifičkom regionu, gde imaju svoje bitne interese, reaguje Severnoatlantska alijansa koja nije zato stvorena. Hladnoratovski svet se promenio. Možda je to put ka stvaranju trećeg, evropskog pola. Jer, EU hoće dijalog s Rusijom, Kinom i Indijom, s onima koji su joj sistemski rival, strateški konkurent, ali i neizbežni partner.

Podmornička kriza ispalila je u neuralgičnu tačku projektil koji bi mogao da ubrza prizvanu kliničku smrt NATO.