KAMENOVANJE

Ime predsednika Srbije češće se pojavljuje u komšiluku nego u njegovoj državi, ali samo i isključivo u negativnom kontekstu.

Ovaj medijski stampedo naprosto nigde ne vodi, a ponajmanje težnji da zemlje regiona napokon započnu saradnju koja će voditi napretku svih. U Hrvatskoj kao da se zaboravlja da je baš Srbija mesto gde njeni poslovni ljudi imaju priliku da investiraju i zarađuju i da su otvorena vrata za 200 kompanija koje tamo rade. U teškim kriznim vremenima mnoge bi hrvatske firme propale da nisu radile u komšiluku. Na Jadran dolazi sve više turista iz Srbije, mnogo je primera zajedničkih poslova.

S druge strane, vrata srpskim kompanijama u Hrvatskoj i dalje su zatvorena. I niko zbog toga u Srbiji ne diže galamu. Niko ne likuje ni zbog toga što je Hrvatska u EU na samom dnu zajedno sa Bugarskom po svim pitanjima. Još manje iz Srbije dolaze otrovne strelice prema hrvatskom državnom vrhu zbog mnogobrojnih problema koji muče ne samo Hrvate, već i Srbe u Hrvatskoj. Recimo, obnova na Baniji, gde žive i Srbi, koja uprkos stalnim obećanjima "ne mrda".

Istorija nas uči da su i mediji imali neslavnu ulogu devedesetih koje su donele nesreću svim ljudima na ovim prostorima. I tada se gledalo u susedno, a ne vlastito dvorište, prozivalo "tuđe", a štitilo "svoje".

Hrvatima je, sudeći po reakcijama čitalaca, dosta proizvodnje neprijatelja i krivaca, a ako je Vučić ekonomski pokrenuo Srbiju, a jeste, onda to nije povod da ga hrvatski mediji kamenuju, već da se korektno o tome izveštava. Jer od politike malo ko živi, a od hleba svi.