POGUBNE DEOBE: Sve nevine žrtve zaslužuju odavanje počasti, nepotreban je razdor u Kraljevu
Samo mi još bespotrebno međusobno ratujemo po šumama i gorama, evo već 80 godina. Nije li krajnje vreme da odložimo oružje i da postanemo mudriji?
BESKRAJAN je niz srpskih podela. Otkad je nas, otad je, nažalost, i njih. Rastaču nas i uništavaju. U tom uzburkanom, mutnom moru u kojem se neprekidno sudaramo i davimo oko ideja, mišljenja, stavova, ideologija..., najkobnije je, bez sumnje, razvrstavanje na partizane i četnike. Ono je "vrhovni bog" svih naših deoba. Uništitelj svih naših istinskih pobeda i uspeha, čak i onih ostvarenih mnogo pre Drugog svetskog rata.
Da od te opasne podele ne možemo da se otrgnemo pokazuje, nažalost, i poslednji primer iz Kraljeva u pripremama obeležavanja 80. godišnjice najstrašnijeg zločina u gradu na Ibru, kada su nemački fašisti za odmazdu zbog ustaničkih aktivnosti streljali više od 2.000 Srba, a sa njima i 54 Rusa i 60 Slovenaca. U spomen na njih književnik Dragan Hamović napisao je poetsko-scenski program koji je trebalo da bude izveden tokom centralne komemoracije. Tekst je prihvaćen, a potom odbijen, zato što se, kako tvrdi, u njemu osvrnuo i na jezive likvidacije protivnika komunista u podrumu zgrade Ozne na čijem mestu je danas višespratnica koju Kraljevčani zovu "Beli dvor". Istorijski izvori ukazuju da su i te žrtve bili Srbi.
Broj stradalih na ta dva stratišta ne može se upoređivati, ali na oba mesta, bez suđenja i presude, pucale su ideologije, a žrtve su bili naši dedovi, očevi, kumovi, komšije... Svi su bili nevine žrtve i zaslužuju da im se oda počast, kao što se to čini širom sveta.
Uvidevši pogubnost ovakvih podela, Rusi su, recimo, odavno pomirili carsko i sovjetsko nasleđe svoje Matuške, to su uradili i Poljaci, Česi... Samo mi još bespotrebno međusobno ratujemo po šumama i gorama, evo već 80 godina. Nije li krajnje vreme da odložimo oružje i da postanemo mudriji?