KOTAO: Što dublje upadamo u grotlo kovida, vidici su nam sve suženiji

Što dublje, opet, upadamo u grotlo kovida 19, vidici su nam, čini se sve suženiji: maske smo odavno poskidali, pa se tako rasterećeni, i tek delimično vakcinisani, raštrkali po morima, kao da nikakav problem sa koronom nemamo. Pomalo zaglunuli od buke na muzičkim festivalima, na koje se ulazilo i na tetkinu potvrdu o vakcinaciji, a neki i obnevideli od dima sa roštilja na gurmanskim manifestacijama, ne čujemo i ne vidimo da se bolnice, opet pune, da tamo u većini leže muškarci u punoj snazi, bez prethodnih bolesti, da od kovida umiru i trudnice...

Blaženi u tom neznanju možemo i da filozofiramo, da uporno branimo prava koja nam niko i ne ugrožava. Jer, šta nam je to nametnuto? Vakcinacija nije obavezna ni za koga, pa ni tamo gde bi bilo očekivano da su vakcinisani svi - u zdravstvu. Niko nam ne traži kovid-propusnicu ni za svadbu, koncert, ni za bioskop... Živimo kao da korone nema.

U slobodama u vreme globalne pandemijske neslobode, nadmašili smo i sami sebe, i svet.

Ko je protiv imunizacije, slobodan je da se ne vakciniše. Ma, "obrnuli smo igricu", ali nećemo sitničariti, ne daj bože insinuirati da smo kolektivno podlegli antivakserskim manipulacijama, i da imunizovane gde god da krenu ugrožava 48 odsto nevakcinisanih u odrasloj populaciji.

U ovom globalnom kovid-kotlu, bićemo slobodniji od Nemaca, Francuza, Italijana. Neka oni nose u džepu svoj green pass, bez kojeg ne mogu u metro, pozorište, restoran. Mi ćemo se držati procene da bi i "kovid-pasoš" kod nas bio protivustavan. Samo, ako nas stvarnost natera da se probudimo iz ove nirvane, neka niko ne traži slobodan krevet u bolnici, još manje respirator.