ZLOČINAČKI POKLIČ PRAKTIČNO LEGALIZOVAN: I Tuđman ga je zabranio, ali današnja Hrvatska se ne odriče ustaškog pozdrava “Za dom spremni”

SEDEMADESET i šest godina posle Drugog svetskog rata Hrvatska je valjda jedina zemlja u Evropi koja nije do kraja raščistila sa mračnom prošlošću. Očito od novog pokušaja da se promeni zakon i potpuno zabrani ustaški pozdrav "Za dom spremni" neće biti ništa, jer aktuelna vlast tvrdi da je dovoljno sve što je do sada učinjeno na sprečavanju isticanja fašističkih simbola.

Kao, ustaški poklič je malo zabranjen, a malo nije, pa hosovci na osnovu preporuke nekog famoznog Povereništva za suočavanje sa prošlošću mogu da ga koriste u posebnim prilikama. Kao kada bi u Nemačkoj ono zloglasno "Zig hajl" nekad bilo dozvoljeno, a nekada ne.

To hrvatsko koketiranje sa nasleđem NDH iziritiralo je i Austrijance koji su nakon okupljanja ustaških nostalgičara na Blajburgu ekspresno promenili zakon i uveli drastične kazne za pavelićevsku ikonografiju. U Hrvatskoj pak ništa od toga. Da bi apsurd bio veći HOS-ov ustašluk zabranio je čak i Franjo Tuđman devedesetih, a sada, toliko godina posle, ne samo da se to toleriše, već se na neki način i legalizuje.

Sve se svodi na obračune stranaka, a zaboravlja se da je civilizacijsko pitanje broj jedan jasan stav prema fašizmu. Ustaškom pozdravu "Za dom spremni", pod kojim su ubijani Srbi, Jevreji, Romi, ali i neki Hrvati nije mesto u današnjoj Hrvatskoj. Sve drugo, pa i ova kukavička formulacija Povereništva, samo su beg pred istinom, a ona je ta da su ustaše počinili strašne zločine, ubijali nedužne ljude, prodali hrvatsku teritoriju i na kraju kukavički pobegli. Svako tolerisanje ustaških simbola teška je uvreda i za porodice žrtava i za demokratsku javnost, a događa se to baš kada crnokošuljaši defiluju uz poklič "Za dom spremni", pa bilo to i u tim "posebnim prilikama". Sa fašizmom naprosto ne sme biti kompromisa.