GAGA I ŽUTA CITADELA: Bruka u Nišu govori o ovom vremenu, umetničkoj branši, političarima, medijima - o nama samima

NAJOPASNIJE je to što poslednjih nekoliko godina neko želi da nas uveri da je primitivizam kojim smo okruženi model koji treba da se sledi.

Najlakše bi sada bilo tući Dragana Bjelogrlića ovim njegovim citatom, izvađenim iz kopirnice "nikad nije bilo ovako", koju svojim opštim mestima opskrbljuju pojedine njegove kolege - uzdanice nepokorene punozube Srbije. Ali, nećemo.

Ona nezapamćena bruka u Nišu ima dve ravni. Prva je - sunovrat darovitog umetnika, koji je pod dejstvom ko zna čega, napravio ono što ne priliči ni dobro podnapitim seoskim đilkošima pred zadrugom. Priznanje za glumca večeri na niškom festivalu nije mogao da primi, gle ironije, jer je bio u pritvoru zbog divljačkog prebijanja Gage Antonijevića. Druga ravan je kompleksnija i govori štošta o vremenu u kom živimo, o umetničkoj branši, političarima, medijima... o nama samima.

Kada je novinarska mahaluša zvana Slaviša Lekić, na vest da je Antonijević pretučen, napisala Bjeli "ruka ti se pozlatila", samo je odškrinuo poklopac krcatog kovčega za nove primere beščašća i licemerja takozvane bolje Srbije u kojoj je poželjno - prebijati neistomišljenike.

Dakle, nije samo reč o relativizaciji koju su svojski potpomogli "slobodni" mediji (oni koji po "Tviteru" ne sarađuju sa Vladom Srbije) naslovima da su se "Bjelogrlić i Antonijević potukli", iako se na snimku dobro vidi šta je bilo, već o sladostrasnom seirenju što je tvorac "Dare iz Jasenovca" dobio batine. Dresirani da žive u dihotomijama, lažni srpski liberali prosto rezonuju - Bjela je imao pravo da pesniči Vučićevog sendvičara sa klaparicom.

Otuda sramotno ćutanje unutar te samodovoljne žute citadele koja već tri decenije gospodari ovdašnjim kulturnim životom neprestano žaleći za svojim ražalovanim političkim ljubimcima. Upravo su oni tukli Gagu pre Bjelogrlića. Ti dežurni abonenti "Euroimaža", koji su prašku zamenili haškom školom, uglavnom blateći u svojim naručenim ostvarenjima i svoj narod i državu.

Uzeli su ga na zub zbog jedne rečenice:

- Neki nisu smeli, drugi nisu mogli. Vučić je mogao i smeo - odgovorio je Gaga na pitanje zašto nijedna prethodna vlast nije snimila film o stradanju Srba u Jasenovcu.

O estetskim kriterijumima "Dare" i kvalitetu se može diskutovati, ali je najveći istorijski iskorak to što su muke našeg naroda u NDH najzad stigle do filmskog platna i do svetske publike. Uostalom, ko je branio raznim Markovićima da obrade ovu veliku temu? Ili im je bilo preče da prave autošovinistički treš poput onog u kom beogradska glumačka trupa otkupljuje svoje živote izvedbom "Ifigenijine smrti u Aulidi" koja je na kraju raznežila Alijine vojnike pa ih puštaju na slobodu. A, prethodno su pobegli od masnih i raspojasanih srpskih falangi koje su glumice drpale za grudi.

Kako god, skandal iz hotela "Ambasador" i sramotno navijanje za nasilje takozvane levo-liberalne javnosti osvetlio je njihov totalitarizam, ma koliko uporno mahali lažnim legitimacijama boraca za demokratiju i slobodu. Jer, "naši" glumci mogu da prebijaju druge, mogu da siluju dečake u Somboru, a mi ovakvi slobodoumni ćemo, recimo, da skidamo glavu Nenadu Jezdiću što se, zaboga, pojavio kao Knez Miloš u igrokazu povodom otvaranja auto-puta. Ili ćemo građanski odgovorno udaviti u Savi Mikija Manojlovića, pošto se drznuo da pohvali "Beograd na vodi". Kakvog li licemerja, Bog te video!