MILICA ZA UZOR: Šampionka nas je podsetila da je upornost majka svakog uspeha
Čudo je ta devojka uradila za devet godina otkako se pojavila u sportu za koji smo do 2012. godine samo znali da postoji i da se teško izgovara
Novosti
POZNAJEM jednog Nikolu i njegove sestre Anju i Lolu. Imaju dvanaest, osam i pet godina. Treniraju i obožavaju tekvondo i Milicu Mandić. Kao i 18-godišnjoj Amerikanki Anastasiji Zolotić, koja se u Tokiju okitila zlatnom olimpijskom medaljom, jedan od najvećih uzora im je naša zlatna devojka koja nas je i u Japanu podsetila da je upornost majka svakog uspeha.
Čudo je ta devojka uradila za devet godina otkako se pojavila u sportu za koji smo do 2012. godine samo znali da postoji i da se teško izgovara. A kada je Milica osvojila svoje prvo olimpijsko zlato u Londonu, onda smo saznali i da imamo devojke koje biju kao muškarci. Čak i danas se borimo sa našim lektorima da li je Milica tekvondistkinja ili tekvondoka...
Milica Mandić je srušila mnoge stereotipe u sportu koji su izmislili u Južnoj Koreji neposredno pred početak Drugog svetskog rata. Od tada do danas svet nije video devojku sa tako lepim plavim očima, sa osmehom za naslovne strane i rukama i nogama koje udaraju kao grom. Koja, i kada plače uz "Bože, pravde", to radi prelepo. Ko bi rekao da Milica može udarcem nogom u glavu onako u 20. sekundi prve runde finala u Tokiju da razoruža i obeshrabri devojku iz Južne Koreje, u čijoj zemlji je izmišljen sport u kojoj jedna Srpkinja ima čak dve zlatne olimpijske medalje.
Sportska heroina naših dana je uz još jednu zelenooku Tijanu Bogdanović godinama pod okom i u majstorskim rukama trenera Dragana Jovića. Ovaj čovek kleše i vaja talente kao što je to Ogist Roden radio sa svojim skulpturama.
I znate šta su mi na kraju rekli Nikola, Anja i Lola Kiš? Da Milica i Tijana nikada (!) nisu odbile zagrljaj, osmeh, autogram, selfi. I zato su šampionke!