PLAŽA JE NAJVAŽNIJA: Uprkos nemirima u Tunisu, turisti iz Srbije ne odustaju od odmora
Šta može da zabrine ili uplaši nekog ko je pregrmeo sankcije i ratove devedesetih, ko pamti redove za hleb, bombardovanje i zvuk sirena?
PROTESTI, nemiri na ulicama, politička kriza, policijski čas... Uglavnom su ovo opisi situacije u Tunisu poslednjih nekoliko dana. Mediji pišu da je u pitanju jedan od većih socijalnih potresa koji su uzdrmali ovu zemlju u protekle dve decenije. Ove vesti i slike zabrinule su dobar deo sveta. Ali, ne i Srbe.
Dok se ulicama Tunisa vijore zastave, uzvikuju protestne parole, raspušta parlament, pominju puč i nestabilnost, naši turisti se, samo nekoliko desetina kilometara odatle, bezbrižno odmaraju. Kako iz ovdašnjih agencija kažu, nijedan turista zbog demonstracija u Tunisu nije odložio let i planirani odmor u ovoj destinaciji na severu Afrike. Čude se što uopšte to neko i pita. Srbi su tamo išli i kad je bilo mnogo gore. Nisu odustajali ni od izleta, ni od plaže, ni posle terorističkih napada i ratnog stanja.
Gotovo nadrealno zvuči da dok svet obilaze scene političke krize u Tunisu, Srbi leže na plaži, uživajući u ležaljakama u hladu, bez traga straha. Platili su za to parče svog luksuza, birajući mesta koja im pružaju maksimum usluge i komfora, za najmanju cenu. Ne mareći što su to politički ili socijalno trusni tereni. Rado odlaze u Egipat, Tunis, ne ustuknu ni pred policijskim časom. Ne odlažu let za Hamamat ili Sus, hrle u svoj raj, čak i kada svet bruji o krizi.
Neko će reći - hrabrost, drugi - ludost. Treći - treba li osuđivati bezbrižnost naroda koji je i mnogo gore preživeo? Šta može da zabrine ili uplaši nekog ko je pregrmeo sankcije i ratove devedesetih, ko pamti redove za hleb, bombardovanje i zvuk sirena? "Nemirno", "nestabilno", "kriza", postalo je deo mentaliteta. Kao da je zabeleženo u DNK kodu, pa ono što bi većinu sveta uznemirilo, čini se da narod iz Srbije i ne primećuje.