DA LI VAKCINA PROTIV KORONE TREBA DA BUDE OBAVEZNA? Prava jednih prestaju tamo gde počinje ugrožavanje prava drugih
BIO sam mali, ali se sećam: kada je izbila epidemija velikih boginja u Jugoslaviji, sve su nas jednoga dana postrojili ispred Doma zdravlja i zavrnuli nam rukave.
Nisu tražili dozvole od roditelja, niti su roditelje pitali da li i oni hoće da se pelcuju. Sada su druga vremena. Živimo u demokratiji. U trenutku dok čovečanstvu preti novi soj virusa korona, mnogi i dalje odbijaju da se cepe.
Pozivaju se na pravo da samostalno odlučuju o sopstvenom telu. Uz individualna prava, međutim, postoje i kolektivne obaveze. Neki demokratiju doživljavaju kao samoposluživanje uz sebičluk: uzimaju samo ono što im odgovara.
Prava jednih prestaju tamo gde počinje ugrožavanje prava drugih. Individualno pravo onog koji neće da se vakciniše prestaje tamo gde se ugrožava pravo onoga ko ne želi da zbog njega doživi još jedan talas kovida, nova zatvaranja, karantine, ekonomske gubitke, rezervoar gde će se razvijati novi sojevi otporniji na vakcinu. To mu dođe nešto kao plaćanje poreza. Ogromna većina odluku da se ne vakciniše pritom donosi bez ikakvog stručnog znanja. Nažalost, ima među njima i "zdravstvenih radnika".
Znam neke u belim mantilima koji su roditeljima savetovali da ne prime vakcinu protiv korone, pa ostali bez njih. Nisam, lično, čuo još ni za jednog koji je ostao bez roditelja zato što su se ovi cepili protiv korone. Posle godinu i po, u Evropi počinje polako da se razmišlja o uvođenju obavezne vakcinacije za određene kategorije stanovništva.
Moljakanje će se, pretpostavlja se, nastaviti do sledećeg talasa, kada će pristup kolektivnim dobrima uz pomoć kovid-pasoša biti ograničen samo na one koji misle na kolektivno dobro. Jer virus jedva čeka da za neprijatelja ima demokratiju.