NEMA MESTA ZA VAS U ĐAKOVICI: Breme kadija i gazija natovarilo se i na Dragičina leđa

POASILE se lokalne gazije u Đakovici, pa, pod tobožnjim pritiskom naroda do koga im je stalo kao do lanjskog snega, iz čaršije podignute na srpskom metohu proteruju Dragicu Gašić. Jedinu Srpkinju koja se osmelila da se vrati na svoje. Koja se osmelila da kaže: ovo ovde je i moje, na to imam pravo kao i na život. Baš, kao i na život!

Digla se kuka i motika (mada se na Kosovu bolje živi od narkotika) da ovoj ženi ne dozvole nijednu mirnu noć u povratničkom stanu, na koji joj je pravo priznala i nadležna Agencija u Prištini. Tako je Dragica markirana kao najveća prepreka srećne budućnosti Đakovice.

Sad su odlučili i da je tuže: stan u koji se vratila, navodno, nije njen, nego opštinski?! Srbi povratnici sa ovakvim sudskim postupcima imaju debelo iskustvo. Ono iz davnih vremena: kadija te tuži, kadija ti sudi. To vreme i breme kadija i gazija natovarilo se i na Dragičina leđa. Nosi ga u poruci za sve srpske povratnike: ovde više nema mesta ni za jedno vaše uvo!

Đakovica je mala scena velikog pozorišta takozvane kosovske države. U repertoaru je tragedija. U tragediji - stvarni likovi. Srbi. Producenti i reditelji su daleko od ove metohijske čaršije koja je, u leto 1999. iz "scenografije" zbrisala velelepni hram Bogorodice, nad čijom sudbinom i danas zaplače prof. dr Ljubiša Folić, arhitekta... Reditelje producenti povremeno angažuju iz Prištine.

Veliko pozorište je na adresama onih koji su priznali nezavisnost Kosova - status pre standarda. Oni se ne oglašavaju, uprkos očiglednoj žiški koja tinja na sve kraćem fitilju. Evropski i svetski nekadašnji entuzijasti to ne primećuju. Oni svoje pozorište i dalje šminkaju i ugrađuju se gde god na Kosovu ima profita. Profita ima, ali gde oni ulažu - samo Srba nema.