MUKE SU TO: Zašto se novinar Bi-Bi-Sija toliko trudio da “demantuje” odluku Čikaga o Vidovdanu
Ono čega se Čovsovi poslodavci najviše plaše postalo je java
Novosti
IRONIJA sudbine je da je baš na Vidovdan jedan drugi Lazar vodio svoj ljuti boj. Bilo je zaista zabavno posmatrati koliko se prekjuče izvesni Čovs, imenjak velikog kneza Hrebeljanovića, a inače je novinar Bi-Bi-Sija na srpskom, upirao da "objasni" kako je vest da je Čikago zvanično uveo 28. jun kao svoj praznik zapravo lažna.
Ne želeći da sporimo žeđ za istinom i objektivnošću, što je, jelte, drugo ime svih zapadnih medija, ipak ne možemo da primetimo sa koliko sladostrašća je mlađani kolega pokušao da rasturi "lagarije" dospele s one strane Atlantika preko Serbian mirrora.
Ne bi mu se na tom iscrpnom istraživanju moglo ni zameriti da mu nije pridodao kolonijalne alate tipične za njegovu kuću, koja sve što je srpsko i tradicionalno podvodi pod domorodački arhaizam i neku vrstu zatucanosti.
Kako se Srblji ne bi dalje "ložili", Čovs je munjevito ređao tvitove i neoborive argumente sa cinizmom koji se mogao opipati: od toga da je pomenuti "ukaz" (čak i ako zaista postoji) tipski kao i prethodni o Azerbejdžanu i Dejvidu Bouviju, do promućurnog zaključka uz pomoć ospervatorija u Griniču:
- U 10 sati kada je to objavljeno u Čikagu je bilo tri ujutru. Definitivno niko nije potpisivao ukaz između ponoći i dva ujutru.
Kako god, nešto posle 20 časova, dok su šampionke Evrope sa balkona uglas pevale "Ko da mi otme iz moje duše Kosovo...", stigla je zvanična potvrda našeg konzula: gradonačelnica Čikaga Kori Lajtfut je potpisala specijalnu odluku da se Vidovdan uvrsti u praznike.
Tako je ono čega se Čovsovi poslodavci najviše plaše postalo java. Jer, kako ćeš ubuduće s prezrenjem da pišeš, recimo, o srpskim maturantima koji slave uz trobojke i patriotske pesme, ako se dogodine u srcu Ilinoisa bude pevalo "Sini jarko sunce sa Kosova"? Muke su to...