ORBAN: Što je za jedne politički korektno, za druge nije

PRIRODA nije lepo stanje, u njoj veliki jedu manje, priroda je smeće, sa svim tim pupoljcima u proleće, mi smo ljudi civilizacije, u automobilima s opcijom klimatizacije. Ironija ove dečje pesmice na školskoj predstavi navela je čak i moju parisku komšinicu da se pobuni protiv diktata političke korektnosti. Mogu deca i dalje lepo da pevaju samo o proleću.

Borba za emancipaciju ugroženih grupa ima zamah u društvima koja su već dostigla zadovoljavajući stepen njihove zaštite. Inercija je prirodno opiranje tela promeni stanja kretanja. Zato se sada Budimpešta i Brisel svađaju oko toga da li se u novom mađarskom zakonu o zabrani promovisanja homoseksualizma pred maloletnicima radi o pornografiji ili homoseksualnosti, zaštiti porodice ili napadu na gejeve, promociji ili podršci. Što je za jedne politički korektno, za druge nije. I, obrnuto.

Što se više ide od zapada ka istoku, ono što prvi vide kao demokratiju, drugi smatraju anarhijom. Sudaraju se pojmovi dekadencije i familijarnosti, otuđenosti i srdačnosti, hladnoće i usijanosti, u srcima i na termometru. To samo pokazuje limite zajedništva različitih mentaliteta. Nisu slučajno istočnoevropske članice protiv osuđivanja Budimpešte.

Ono što u Briselu zameraju Mađarima, nisu videli u svom dvorištu. Kada su pre nekoliko godina milioni Francuza žestoko protestovali protiv istopolnih brakova, evropski stadioni nisu isijavali duginim bojama. A mogli su. Donošenje zakona je politička mera. A u sportu nema politike. Osetio je to i plivač Milorad Čavić koji je suspendovan zbog uzvišenog čina i majice s patriotskim natpisom "Kosovo je Srbija". Zašto bi sada bilo drugačije?

Nije ovde reč o zaštiti prava. Radi se o različitom shvatanju pojma otpora inerciji.