BETONIRANJE PRIRODE: Umesto da brinu o planini, “Skijališta” stimulišu divlje neimare

KOLIKO li su Srbi bili Božji miljenici kada im je pripala ovako prelepa zemlja? I ravna i brdovita. Plodna. Bogata šumom, i vodom. A, klima - idealna. Duga topla leta, a na planinama zimi sneg se zadrži i po šest meseci. Skandinavci, Arapi i ini mogu samo da maštaju o ovakvom prirodnom raju. Srbi ne moraju, ali, nažalost, ništa ne čine da ga sačuvaju.

Pohlepni investitori su u trajnoj invaziji na naše planinske lepotice. Seku stogodišnja stabla i betoniraju čak i naše najviše vrhove. Ta "fina gospoda", ne samo što uništava pluća Srbije, ona prilikom svojih operacija ostavlja potpuni krš i lom. Prelepi Kopaonik, pogotovo deo kod Jarma, danas izgleda kao deponija. Šut, đubre, ostaci starog nameštaja i to nadomak luksuznih turističkih objekata.

I niko se oko toga nije potresao. Država je "Skijalištima Srbije" dala da upravlja i brine i o ovoj planini, a umesto domaćinskog odnosa, ovo preduzeće stimuliše "divlje neimare", pa im još nezakonito daje priključke na struju, vodu... Cirkus! Ne zna čovek je li ovakvo činjenje za sud ili za ludnicu?

Na Zlatiboru je još gore. Lepotan zapadne Srbije prednjači u trci da potpuno bude urbanizovan i asfaltiran! Za prirodu niko ni ne pita. I tu nije kraj. Betonska ofanziva traje i na Goču, Zlataru, Tari... Preti da prekrije sve proplanke, a kad ih popune udariće na vekovne šume. Dokle?

Naravno da bi trebalo da naše planine imaju smeštajne kapacitete. Neko treba da vidi naše prirodne lepote. Dobro je i za ekonomiju, oživljavanje zapostavljenih prostora, ali zašto je država pisala zakone? Što je donosila urbanističke planove? Kad siledžije sa mistrijom i vanglom mogu da rade šta hoće. Dokle?