NEĆE MOĆI: Domaći bostan

VIŠEDECENIJSKI neprikosnoveni lider francuske ekstremne desnice Žan-Mari le Pen govorio je krajem osamdesetih kako su francuski "Zeleni" poput lubenica - spolja su zeleni, a unutra crveni. Iako je taj njegov opis od pre više od trideset godina u vreme kada je iznet bio tačan, sada to više nije. Mada ni evropski "crveni" u najvećoj meri više nisu to što su nekada bili. Kao što je po urušavanju Sovjetskog Saveza na Zapadu nestala ideja "socijalne države", tako je i iz glava "levičara" nestala potreba za borbom za radnička prava i prava običnog i malog čoveka. Socijalnu državu zamenio je divlji neoliberalizam uparen s globalizacijom, a radnička prava ustupila su mesto borbi za LGBTitd. "zajednicu".

TAKO danas više ni "zeleni" nisu lubenice. Njihovo unutrašnje "crvenilo" zamenjeno je spektrom duginih boja u kojoj su i crvena i zelena tek jedna od boja, a borba za ideje i jednog i drugog tek mrtvo slovo na papiru. Glavna je borba za iste one "vrednosti" koje podržavaju (o, čuda!) i najveće multinacionalne korporacije od "Be-Em-Vea" preko "Ikee" do "Amazona", čiji je vlasnik Džef Bezos čuven po nehumanom izrabljivanju svojih radnika a toliko bogat da bi nekoliko puta mogao da nahrani sve gladne na kugli zemaljskoj. Ali njihova prava mu, kao i drugim globalnim bogatašima i nisu toliko važna, jer za razliku od LGBTitd ljudi, ovi nisu potencijalni potrošači. Osim ako ne mogu biti žrtva nekakvih vakcina iz kuhinje Fondacije Bila i Melinde Gejts, ili poljoprivrednici porobljeni genetički modifikovanim semenom Monsanta (čiji je filantrop Gejts jedan od većih akcionara).

GOVOREĆI o "zelenima" glavnom i odgovornom uredniku jednog "Nedeljnika" "genijalno" je što "zelenu agendu sada preuzima" Boško Obradović. "Genijalnost" je u tome što Obradović kao "desničar" nema prava da se bavi ekološkim pitanjima, jer mi "totalno ne razumemo šta su zeleni". "Zeleni u Nemačkoj postoje odavno, nestali su zbog Joške Fišera, zato što je to pacifistička stranka, upravo zbog bombardovanja SRJ, to im nisu oprostili", rekao je on gostujući na jednoj luksemburškoj televiziji dodajući da je to "levo liberalno krilo svuda u svetu". Znači, ako niste levi liberal, ne smete se baviti ekologijom. Iako je istina da "zeleni" u Nemačkoj postoje odavno, siguran sam da on nije mislio na sam izvor borbe za ekologiju u toj zemlji koji se nalazi u Nacional-socijalističkoj partiji nemačkih radnika, koja je po dolasku na vlast 1933. uvela prve ekološke zakone na svetu i zabranila vivisekciju nad životinjama (nije da im je smetalo da taj gnusni čin obavljaju nad ljudima i to ne samo u "klinici" doktora Jozefa Mengelea nego i šire). Čak i suština nacističke ideje sažeta u teoriji "krvi i tla" nacističkog ideologa Alfreda Rozenberga sadrži veoma snažnu ekološku komponentu. Ekološka ideja ni posle rata nije zamrla u krugovima ekstremne desnice. Iako je primera pregršt, ovom prilikom pomenućemo samo čuvenog "Unabombera" Teda Kačinskog, koji je, iako se distancirao od fašističke ideologije, gajio desničarske ideje i dubok prezir prema levici čije je pripadnike opisao kao "socijaliste, kolektiviste, politički korektne tipove, feministe, homoseksualce i aktiviste za zaštitu životinja".

NEMAČKI "zeleni" možda jesu "pacifistička stranka", ali samo na papiru. Neistinita je tvrdnja da su "kažnjeni" zbog bombardovanja Srbije, pošto su na prvim izborima za Bundestag posle agresije, 2002. godine, osvojili više glasova nego na prethodnim 1998 (oko 800.000 glasova više). Naprotiv. Oni se i danas zalažu za "ljudskopravaški" intervencionizam, što dokazuje i nedavna poseta predsednika "zelenih" Roberta Habeka liniji fronta u Ukrajini, gde se fotografisao (sa sve šlemom i pancirom) u selu Širokino, koje je pod kontrolom neonacističkog bataljona Azov, i zalagao za pomoć ovoj zemlji u borbi protiv "ruske agresije". Ovaj potez kritikovao je samo šef poslaničke grupe jedne od retkih istinski levičarskih evropskih partija (Linke) u Bundestagu Ditmar Barč: "Robert Habek je tamo poludeo. Fotografisati se kao nemački stranački vođa s čeličnom kacigom u blizini ruske granice je neprikladno s obzirom na našu istoriju, a za čelnika Zelene stranke to je ravno groteski." Ali i nije baš tako groteskno, jer je očito pitanje kontinuiteta.

OSIM pacifizma, urednik "Nedeljnika" nije pogrešio u nabrajanju političkih ciljeva "zelenih". Pored tog "pacifizma" sasvim ispravno, kao glavne zahteve "zelenih" danas u Evropi, naveo je i rodnu ravnopravnost i LGBT prava. Gde je tu ekologija, zapitaćete se. Pa nema je, osim u onoj meri u kojoj to odgovara "ekologiji" krupnog kapitala oličenog u predvodnicima te "borbe", nekada nobelovca Ala Gora, koji je svoju nagradu dobio zbog borbe protiv spornih klimatskih promena, a sada Grete Tunberg, koja iz svoje udobne fotelje vredne desetak hiljada dolara ne može ni da zamisli kako to izgleda kada je nekome zaista uništeno detinjstvo. A ta detinjstva uništavali su i uništavaju upravo njeni mentori, u velikoj meri i preko nje, namećući siromašnim državama "ekološke" standarde koje mogu ispuniti samo oni najbogatiji i koji su, čini se, osmišljeni upravo da se siromašne zemlje nikada ne bi izvukle iz svoje bede i da se zapadnjačka kontrola nad njihovim energetskim i industrijskim sektorom dodatno ojača. Tako, nažalost, mahom razmišlja i deluje i "domaći bostan" kojem smeta da se ekološka pitanja sagledavaju i iz nekog drugog, kako oni kažu "ultrakonzervativnog", ugla.