INCKO

Novinar je propustio da pita (ili ga je pitao a nije dobio odgovor): gde je u Dejtonskom sporazumu predviđen krvavi razlaz u Bosni odnosno da li u "zavetnom" Dejtonskom spisu (koji je Incko svojim odlukama nemilice falisfikovao) piše da BiH treba da postoji kao država tri naroda u kojoj su dva nezadovoljna statusom.

Vredi podsetiti da je pre koruškog Slovenca na njegovom mestu sedeo Miroslav Lajčak.

Prepuštajuću stolicu nasledniku, obrazložio je odlazak račima: "Ne želim više da budem jahač mrtvog konja." Dakle, ni 2009. nije bilo sporno da je "bosanski konj" umro prirodnom smrću, bez ratnih sukoba.

Posle 12 godina "vezirovanja" Incko, ipak, ostavlja politički legat. Pre svega, nagomilao je političku municiju i napisao alibi Bakiru Izetbegoviću da može da "zapuca" po dva naroda i jednom entitetu uvek kada mu se učini da ovi traže šta im prirodno pripada ili šta od njih traže oni koje zastupaju. Nasledniku Kristijanu Šmitu osim "strvine", ostavlja sumnjiva i samodata ovlašćenja šefa OHR koje najmanje jedan narod i jedna velika sila neće verifikovati tamo gde je predviđeno.

I još. Dubok je "rov" na "mrtvom konju" iskopao Valentin Incko. Još malo, pa kao Benjamin Kalaj u istoj Bosni s kraja 19. i početka 20 veka. Zajedničko im je i da su se oba dugogodišnja "bosanska jahača" na početku karijera "umiljavali" Srbima. Ovi su ih po upoznavanju čak zvali srboljubima. Srbožderi su Austrijanci postajali nedugo zatim. Po nekom istorijskom pravilu, "konja" bi potom zajahali Nemci i ostalo piše u udžbenicima. Na Savetu bezbednosti UN je da ne dozvoli da opet bude što je već bilo!