RASPOP

Našao je zato 1942. godine odbeglog vladiku Germogena i poverio mu "Hrvatsku pravoslavnu crkvu".

Da bi Crnu Goru "oprao" od Srba Milo Đukanović godinama je promovisao minornog i komičnog raspopa Miraša. Istom stazom danas pokušava da krene i nazovipremijer iz Prištine Aljbin Kurti, koji u nacionalnom inženjeringu nepostojeće države vreba šansu da oformi nešto što bi se moglo nazvati "Pravoslavna crkva Kosova".

Njegovi motivi su jasni i podudarni sa Pavelićevim i Đukanovićevim - Srbe, Srpsku crkvu i prošlost treba izbrisati, kako bi se krenulo u budućnost. Najveća prepreka u stvaranju nove državne i nacionalne arhitekture (po potrebi i - diktature) u regionu jeste Srpska crkva, koja je 800 godina odolevala ovakvim udarima i danas jednako uspešno čuva srpsku duhovnost i trajanje.

Samo nerazumni, naivni ili opaki ljudi veruju da vekovi srpskog nacionalnog iskustva, koje čuvaju eparhije SPC, kao i njihov duhovni i identitetski uticaj mogu izbrisati osnivanjem nove crkve. Ko god je bar jednom primirisao tamjan sa liturgije zna da Crkvu ne čine prebeg-poglavar, par objekata ili dvojica-trojica kvazipopova podmićenih da proprovedaju politiku.

Pavelić je svoj životni put završio kao odbegli ratni zločinac odgovoran za ubistva desetina hiljada Srba, Jevreja i antifašista. Germogen mu tu nije mogao pomoći.

Politički koncept Mila Đukanovića, upravo ovih meseci, postepeno tone i gubi se u sopstvenom besmislu, pri čemu je Miraš samo nemi statista. Sva je prilika da će i Kurtijeva "crkva", sve i da zaživi više od jednog dana, biti samo uzdah-epizoda balkanskih vekova i bedan falsifikat večnosti.n