NAJPRE POPIS, PA PRAVA PO ZAKONU: Srpski narod željno iščekuje prebrojavanje stanovništva u regionu, ali i zazire od njega
KOLIKO tačno Srba ima u zemljama regiona trebalo bi da bude poznato do kraja 2021. do kada bi trebalo da budu sprovedeni popisi u većini susednih država.
Foto arhiva
Ovo pitanje ima i političku dimenziju, ali i direktno utiče na obim prava koja uživaju. Prebrojavanje u regionu biće i ogledalo najveće opasnosti koja im preti - asimilacije ili nestajanja.
Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu zato poziva sve pripadnike srpskog naroda da se odazovu popisu:
- Višestruko je značajno da mu svi pristupe bez zadrške, pokažu dobru volju i da se sa ponosom izjasne kao Srbi. Nadamo da će sve popisne kategorije biti sistematizovane i sprovedene na transparentan i objektivan način.
Popis je za 2021. godinu zakazan u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Mađarskoj, Severnoj Makedoniji i Albaniji, a, po svemu sudeći, u BiH ga neće biti ove godine.
Da stvari ne teku glatko pokazuje primer Slovenije, u kojoj je Savez Srba Slovenije tražio da u popisna pitanja bude uključeno i izjašnjavanje o verskoj i nacionalnoj pripadnosti.
Poštovani samo na papiru
SRPSKI narod u Hrvatskoj, iako zvanično uživa prava nacionalne manjine u skladu sa zakonom, i dalje nema sva prava u praksi. Kako ističe SNK u izveštaju, i dalje nema zajednice opština u Slavoniji u predviđenom kapacitetu, Srbima nisu vraćena stanarska prava, brojni su napadi na ljude i ćirilicu. Najgori položaj u regionu Srbi imaju u Albaniji, gde su kao zajednica potpuno nevidljivi pred zakonima.
Ovoga je bilo među pitanjima 2002. (kada je Srba evidentirano oko 40.000), ali ne i pre deceniju. Izjašnjavanje po nacionalnoj pripadnosti, kako kaže predsednik Vladimir Kokanović, pomoglo bi Srbima da dobiju status nacionalne manjine, koji imaju samo Italijani i Mađari. Foto arhiva
I lider Demokratske partije Srba u Severnoj Makedoniji Ivan Stoilković traži da popis u ovoj državi obavljaju po dva popisivača nacionalno mešovite strukture i da postoji dupli primerak popisnog lista, da bi se sprečile manipulacije. Zatražio je i da se primeni preporuka Evrostata da se ne popisuju svi koji imaju državljanstvo, već samo rezidenti, zbog čega su se Albanci pobunili pre deset godina.
- Rezultati se sistematski lažiraju. Broj Srba se smanjuje, a samim tim i njihov uticaj u političkom životu - kazao je Stoilković.
U svom poslednjem izveštaju o političkim pravima Srba u regionu, Srpski napredni klub naglašava da je sa posebnom pažnjom potrebno pratiti razvoj događaja u Crnoj Gori. Razlog za uzbunu je, kažu, najava promene metodologije prikupljanja podataka. Suprotno dosadašnjim popisima, koji su vršeni kroz direktno prikupljanja podataka od stanovništva, popis 2021. planiran je preko obrade posebnih baza čije je formiranje u toku.
- Crnogorske vlasti nastoje da svaki institucionalni i politički akt instrumentalizuju za formiranje i promociju novog crnogorskog identiteta na račun srpske zajednice - navodi se u izveštaju. - Popis iz 2011. pokazao je pad broja Srba u Crnoj Gori, kao i pad onih koji govore srpskim jezikom. Ishod je javno osporen ne samo od predstavnika srpskog naroda.
Da bi ovogodišnji popis u Crnoj Gori mogao da bude ugaoni kamen u ostvarivanju prava Srba u Crnoj Gori svedoči i što je on česta tema u političkom dijalogu ove zemlje. Imperativ je, zasad, da nacionalnost ostane među popisnim pitanjima, kao i da se izjašnjavanje oslobodi pritisaka.