SVE SE VRTI OKO "BOGINJE": Južna Amerika protiv Evrope!
U NEDELjU u Kataru počinje dugo iščekivani spektakl
Planeta će biti u stanju potpune fudbalske groznice od 20. novembra do 18. decembra kada se u Kataru bude održavalo 22. Svetsko prvenstvo. Uoči starta najznačajnijeg fudbalskog i jednog od najpopularnijih sportskih takmičenja, 32 selekcije sa nestrpljenjem broje sate i minute kada će dobiti priliku da na najvećoj pozornici pokažu šta znaju.
Činjenica da se prvenstvo prvi put igra na arapskom tlu i tokom zimskih meseci, samo po sebi čini ovaj događaj istorijskim i nesvakidašnjim. Čast da ga otvore imaće reprezentacija domaćina i Ekvadora u okviru prvog kola grupe "A" (nedelja, 17.00).
Sa njima će se za dve pozicije koje vode u nokaut fazu boriti još Holandija i afrički šampion Senegal.
Luj Van Gal se vratio iz penzije da ponovo predvodi “lale” sa kojima je u Južnoj Africi 2010. bio vicešampion. Sa najezdom novih zvezda koji čine Kodi Gakpo i Ćavi Simons, mnogi Holanđane vide kao favorita iz senke i nekoga ko bi neprimetno mogao da napravi ozbiljan rezultat.
Dosta ekipa na Bliski Istok dolaze sa velikim ambicijama, koje su uglavnom potkrepljene kvalitetnim igračkim kadrom ili serijom nepobedivosti, kao što je slučaj sa Brazilom koji ne zna za poraz na 15 uzastopnih utakmica, što mu daje ogromno samopouzdanje. Poslednji put su pognute glave napustili teren još 10. jula 2021. kada ih je savladala Argentina, druga najjača selekcija Južne Amerike.
Za “gaučose” je ova planetarna smotra poslednja šansa da sa jednim od najvećih fudbalera svih vremena, Lionelom Mesijem, dođu do toliko željenog trona. Najavio je legendarni as da će ovo biti njegov zadnji mundijalski nastup s obzirom da je ušao u 36. godinu života. Kakav bi to bio oproštaj od najdražeg dresa, kada bi svojoj zemlji doneo novu titulu posle 1986. Možda onda više ne bi bilo toliko sumnje ko je uistinu fudbalski “goat” (najveći svih vremena).
Istu želju i ideju ima i njegov najveći rival, Portugalac Kristijano Ronaldo. As Mančester junajteda ne dočekuje turnir u najlepšem momentu, obzirom da je proteklih meseci u klubu uglavnom “ratovao” sa upravom i trenerom. Ipak, to kod njega može da izazove još veći motiv da sa selekcijom Fernando Santoša, sa kojom je već uzeo prvenstvo Evrope i Ligu Nacije, kompletira “tripletu”.
U prvi i drugi red favorita svakako spadaju i velesile poput branioca trona Francuske, te Engleske, Nemačke, Španije pa i Belgije, kojoj polako prolazi voz da sa jednom sjajnom generacijom fudbalera napravi najveći rezultat. Belgijanci su u Rusiji pre četiri godine zaustavljeni u polufinalu od Francuza, da bi u meču za treće mesto savladali Engleze. Na prethodne dve kontinentalne smotre su učešća završavali u četvrtfinalima, nisu nijednom imali snage da naprave taj poslednji, presudni korak.
Sličan problem ima i “Gordi albion”, samo što za njega vreme radi s obzirom da će Englezi biti jedna od najmlađih selekcija na šampionatu. Navijači već godinama pred svako veliko takmičenje pozivaju i uveravaju da se “fudbal vraća kući” (jedini put šampioni bili 1966.), ali on nikako da stigne. Možda je napokon kucnuo čas. Sa prošlog Svestkog prvenstva su doneli “drvenu medalju”, a sa Evropskog od pre dve godine srebro.
Značajno podmlađivanje nacionalnog tima je izvela i Španija koja na krilima dobrog nastupa na šampionatu Starog kontinenta (treće mesto) želi sada da pokaže kako to nije bila trenutna inspiracija, kao u slučaju Italijana, koji posle osvajanja evropske krune, propuštaju drugi Mundijal u nizu.
Kod Nemaca je dobar nastup više obaveza nakon brukanja na prethodna dva velika takmičenja. Srozali su se “panceri” ispod svakog nivoa kada nisu prošli grupu u Rusiji, da bi na EP ispali već u osmini finala. Zato je i došlo do promene na selektorskoj stolici na koju je umesto Joakima Leva seo Hansi Flik.
Međutim, najviše kvaliteta od Evropljana, barem na papiru imaju “trikolori”. Francuska obiluje atomskim igračima na svakoj poziciji. U sastavu imaju trenutno najboljeg fudbalera sveta, Karima Benzemu i budućeg, Kilijana Mbapea, a pritom u Katar dolaze sa šampionskim oreolom. Sasvim dovoljno da kod svih izazivaju strahopoštovanje.
Kako to obično biva na ovakvim smotrama, neka od “manjih” nacija će pomrsiti računa velikima. Prošli put je to bila Hrvatska koja ponovo ima jake adute. Sada bi to mogla da bude Danska, Poljska, Meksiko, SAD ili što se nas tiče, Srbija.
SVI PRVACI
1930. Urugvaj
1934. Italija
1938. Italija
1950. Urugvaj
1954. SR Nemačka
1958. Brazil
1962. Brazil
1966. Engleska
1970. Brazil
1974. SR Nemačka
1978. Argentina
1982. Italija
1986. Argentina
1990. SR Nemačka
1994. Brazil
1998. Francuska
2002. Brazil
2006. Italija
2010. Španija
2014. Nemačka
2018. Francuska
FINALA
1930. Urugvaj - Argentina 4:2
1934. Italija - Čehoslovačka 2:1 prod. (1:1)
1938. Italija - Mađarska 4:2
1950. Urugvaj - Brazil 2:1
1954. SR Nemačka - Mađarska 3:2
1958. Brazil - Švedska 5:2
1962. Brazil - Čehoslovačka 3:1
1966. Engleska - Nemačka 4:2 prod. (2:2)
1970. Brazil - Italija 4:1
1974. SR Nemačka - Holandija 2:1
1978. Argentina - Holandija 3:1 prod. (1:1)
1982. Italija - SR Nemačka 3:1
1986. Argentina - SR Nemačka 3:2
1990. SR Nemačka - Argentina 1:0
1994. Brazil - Italija 3:2 pen. (0:0)
1998. Francuska - Brazil 3:0
2002. Brazil - SR Nemačka 2:0
2006. Italija - Francuska 5:3 pen. (1:1)
2010. Španija - Holandija 1:0 prod. (0:0)
2014. Nemačka - Argentina 1:0 prod. (0:0)
2018. Francuska - Hrvatska 4:2 (2:1)
Naš hrabriji predlog za prvi meč: Katar - Ekvador 1 (kvota 3,50)