MED NIKAD SKUPLJI A PRINOS SVE MANJI: Zoran Jovanović (45) iz okoline Paraćina već dvadeset godina živi isključivo od pčelarstva
PČELINjAK od 120 košnica i cena meda koja nikad nije bila veća omogućavaju da se lepo živi, ali samo ukoliko je godina normalna - tvrdi Zoran Jovanović (45) iz Zabrege kod Paraćina.
Foto Z. Rašić
A, ta "normalna godina", kaže, podrazumeva da paša počne na vreme i da godišnji prinos po košnici bude oko 40 kilograma. Toga, nažalost, više nema - klima se drastično promenila, realno se proizvede 15 do 20 kilograma meda, pa ko baš nije zaljubljen u pčelarenje, već misli samo na profit, ne bi trebalo ni da započinje ovaj posao.
Najveći zabreški pčelar, sa 100 registrovanih i još dvadesetak košnica pride, tik iznad kuće, na brdu, kaže da ne pamti ovako kasni početak bagremove paše. Sa dve decenije iskustva u proizvodnji, strahuje da se ne ponovi prošla sezona, kada su se u pola cvetanja bagrema sručile kiše...
- Padalo je mesec i po, pa smo dobili samo ono što su pčele sakupile na početku. Inače, glavni problem pčelarstva je promene klime, iako kad meda ima manje cena biva sve veća.
Kod mene, već standardno, tegla košta bar 800 dinara i mogu da prodam sve što proizvedem. Opredelio sam se, međutim, da nešto dam otkupljivačima, pa sam tako deo zaliha predao Pčelarskoj zadruzi iz Knića, a ostalo prodajem "na teglu". Jer, ljudi sami zovu i naručuju, a oni koji dođu iz inostranstva se ne vraćaju bez bar desetak kilograma meda - kaže Jovanović.
ZLATNI RAKIJSKI MAJSTOR
JOVANOVIĆ se poslednjih godina okreće i proizvodnji rakije. Prošle jeseni je uzorak šljivovice poslao na međunarodno takmičenje u Pančevo, gde je nagrađen "Zlatnim rakijskim pismom" i zvanjem zlatnog rakijskog majstora. Ima voćnjak od 20 ari sa 150 rodnih stabala šljive i zasad od stotinu mladica. Foto Z. Rašić
- Uzdam se u čačansku rodnu, čačansku lepoticu i nešto malo stenlejku. Rakiju pravim na tradicionalan način. Pečem je u kazanu, a zatim čuvam u drvenom buretu najmanje godinu dana. Tako šljivovica dobije najbolji kvalitet - objašnjava Zoran Jovanović.
I, zaista, srpski med je izvan naših granica izuzetno cenjen, a analiza rađena u Italiji je pokazala da Jovanović ima robu prve klase. To potvrđuje da je brdsko-planinsko selo poput njegove Zabrege, udaljeno od polja koja se tretiraju pesticidima, istinski raj za pčele.
- Sada je vreme da se na donje plodište košnica dodaju nastavci. Med u tim malim ramovima ne dolazi u kontakt sa lekovima za pčele, ničim nije tretiran, pa otud i zavidan kvalitet. U pčelinjaku uvek ima posla, posebno s proleća, kad se priprema paša i proširuju legla - veli vredni domaćin koji živi samo sa majkom, dok brat iz grada dolazi da pomogne u vreme najvećih poslova. ASORTIMAN Deo ponude vrednog domaćina Foto Z. Rašić
Zimi, kaže, pravi ramove i topi vosak koji je vrlo tražen, kao i propolis kapi - zbog korone. Lane je započeo i proizvodnju likera sa medom, a bazični sastojci su voće i komova.
Preporučuje maline, višnje, dunje, jagode... a med mora biti bagremov, jer je livadski veoma aromatičan, pa bi "preoteo" ukus voća.