SVEDOČENJA IZ KOVID-ZONE: Međunarodni dan medicinskih sestara i tehničara na sceni Kruševačkog pozorišta (FOTO)
DAJEM lekove, moje dete je dve godine mlađe od njega, plačemo i doktorka i ja - svedoči medicinski tehničar Marin Filipović, koji je proveo 146 dana u "crvenoj zoni".
Foto S. Babović
- Druga nas doktorka teši, kako je on mlad i brzo ćemo da ga skinemo sa respiratora...
Posle tog dežurstva sam došao kući i rekao mojima da me ništa ne pitaju. Gledam svoju decu i suze mi same teku. Ona sede pored mene, a njegova majka ko zna da li će ga ikada videti... Posle 16 dana - umire!
REŽISER
DIREKTOR Kruševačkog pozorišta i dramaturg koji je režirao jednosatno predstavljanje rada medicinara Branislav Nedić kaže da sve ispovesti "glumaca" zna naizust.
- I, svaki put kada probamo, ja se rasplačem. Velika vrednost ove akademije je to što junaci sami pričaju svoje priče, koje nama van zdravstvenog sistema pomažu da shvatimo šta se zapravo dešavalo u bolnicama - ističe Nedić.
Ovo je samo jedna od potresnih ispovesti angažovanih medicinara u kruševačkoj kovid-bolnici koji će svoju borbu ispričati i večeras, 12. maja, na Međunarodni dan medinskih sestara i tehničara. Prvi put javno - pred publikom, na sceni Kruševačkog pozorišta, od 19 sati - 12 heroja, među kojima su i neki iskusniji profesionalci Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, koji su u kovid-zonama proveli i više od 400 dana.
- Sin je tražio od mene da mu pričam kako je na poslu - svedoči medicinska sestra Slavica Gašić.
- Najteže od svega je što ima dece, jer su mala, slaba i nemoćna, a njihovim majkama je još teže... Pita me za devojčicu Mariju iz Kuline, kažem mu da je bolje svakog dana.
Dobila je plišanog medu i ćebence od nas. Ima svu ljubav i pažnju. To je najlepši deo, kada možemo da se igramo...
Neke su bitke dobili, neke izgubili. Anestetičar Katarina Veličković je niškom UKC ostala bez mentora.
- Naš Saša Seferović je oboleo lane početkom jula, a preminuo posle samo petnaestak dana. Sve se dešavalo na Intenzivnoj nezi koju je upravo on, dve sedmice ranije, oformio i opremio - kaže Katarina Veličković.
A da svečana akademija povodom praznika zdravstvenih radnika bez kojih lekari ništa ne bi mogli bude drugačija od uobičajenih, pobrinula se Gordana Dragošev, glavna sestra kruševačke kovid-bolnice i Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC u Nišu, jer je - zajedno sa Kruševačkim pozorištem - osmislila način da njene kolege svoje priče ispričaju i na pozorišnoj sceni.
- Epidemija nas je naučila mnogo čemu, odvojila nas je da ne možemo da se grlimo i držimo za ruke kao nekad, ali nikada, čini mi se, više nismo bili ljudi - svedoči glavna sestra Gordana Dragošev, duša i srce kovid-bolnice u Kruševcu.
- Sve priče mojih koleginica i kolega su bolne. Zauvek ću pamtiti hiljade pacijenta i na stotine zdravstvenih radnika, patnju kroz koju smo zajedno prolazili...