NISAM ZNALA DA SAM TAKO JAKA: Medicinska sestra iz Niša, Slađana Đokić - hrabra žena u teškim vremenima
SLAĐANA Đokić (49) jedna je od deset žena u Srbiji koje su bile inspiracija za jednu izložbu umetničkih fotografija velikog formata pod nazivom "Kad je svet stao, one nisu".
Foto Info kutak / privatna arhiva
Hrabro su istupile i ostale u prvim borbenim linijama tokom pandemije iako su bile svesne da mogu ugroziti svoje i zdravlje svojih najbližih. Slađana priznaje da je u početku bila uplašena ali da je prihvatila opasnu realnost jer je "to bio njen poziv".
Pune dve i po decenije Slađana radi kao medicinska sestra u Službi opšte medicine niškog Doma zdravlja. Uglavnom i poznaje svoje pacijente i nije ni slutila da će se naći u situaciji koje je viđala samo u filmovima.
- Da mi je neko pre 16. marta rekao da ćemo više od godinu dana ovako živeti i raditi, meni bi to bilo neprihvatljivo. Čudno je koliko čovek ima snage koje nije ni svestan. Mnogo sam bila uplašena, ali nisam odstupala - priča nam Slađana koja je jedna od medicinskih sestara u Nišu sa najdužim stažom u kovid-ambulantama.
- Kada je nama bilo toliko teško u ambulantama uvek sam se pitala kako je mojim koleginicama u intenzivnim negama. One se susreću sa najtežim situacijama gde im ljudi umiru na rukama, ali sa druge strane imati u smeni 600 do 700 pacijenata je fizički i psihički ubitačno.
PRIČA O 10 ŽENA
IZLOŽBA o 10 žena postavljena je u izlogu EU info-kutka i svi zainteresovani posetioci moći će da je pogledaju do 7. maja, a nakon toga nastavlja svoj put po drugim gradovima u Srbiji. Izložba prikazuje umetničke fotografije velikog formata 10 žena iz svih sfera života koje su dale primer i doprinele boljitku našeg društva tokom pandemije kovida 19. Među njima su medicinska sestra, nastavnica, apotekarka, prodavačica, itd.
Kako kaže, samo da im je govorila "dobar dan" bilo bi iscrpljujuće.
- Eto, nisam ni znala da imam toliku snagu - priča nam Slađana koja veruje da je većini sigurno teško da prihvate da su i medicinske sestre "ljudska bića" i da moraju, kao roboti, uvek biti uslužne i nasmejane.
- Naravno da moramo, to je naš poziv i tu nema izgovora, ali ja svoju porodicu nisam videla dva meseca kada je prošle godine počeo haos sa koronom. Izolovala sam se od svih jer sam sate i sate provodila u okruženju punom virusa. U početku nije bilo skafandera, samo maske, tako da je svaki kontakt bio rizik. Svi smo se učili u hodu ali nijednog trenutka se nisam opustila. Izgubila sam neke kolege i to je gubitak za celo društvo, a ne samo za njihove porodice.