SAMO DA NAŠEM NEMANJI BUDE BOLJE: Siromaštvo pritislo dom Siniše i Vanje Maksimović, roditelja bolesnog mladića u Sušici kod Gračanice
SAMI smo, borimo se kako znamo i umemo. Nemamo pomoći ni od kuda. Ali, nije nam žao što živimo u siromaštvu već što nam je detetu, sinu Nemanji zdravlje ozbiljno narušeno.
Ovim rečima posle dužeg razmišljanja da li javno da iznosi tešku porodičnu priču, u nedovršenoj i oskudno nameštenoj kući u gračaničkom naselju Sušica govori nam Siniša Maksimović (53), glava tročlane porodice. Sa dvadesetdvogodišnjim sinom i suprugom Vanjom (44) dane provodi brinući za zdravlje mladića, ali i pokušajima da upotpuni više nego minimalan kućni budžet. Jer, ova porodica živi od svega 11.000 dinara koje prima Siniša na ime minimalca koji je ostvario radeći svojevremeno u rudniku Trepča.
- Od oskudice koja nam je sastavni deo života, daleko teže nam pada Nemanjino narušeno zdravstveno stanje. Ozbiljno mu je oštećen kičmeni pršljen zbog čega ga očekuje operacija u Beogradu. Iako smo do sada odlazili nekoliko puta, hirurški zahvat na kičmi, Nemanji su odložili, verovatno zbog situacije sa virusom korona, za septembar - nastavlja priču Siniša u jedinoj opremljenoj sobi ove nedovršene kuće, kojoj nedostaje i kupatilo, ali i druge stvari.
BRIGA O MLADIĆU
IAKO smo do prošle godine držali živinu i stoku, zbog Nemanjinog zdravstvenog stanja odnosno čestih odlazaka kod lekara, prestali smo sa tim, iako nam je to značilo mnogo - priča Siniša dok njegova supruga Vanja kaže da ona nikada nije radila ali i da ne bi mogla da se posveti poslu zbog brige o mladiću.
Dok pojašnjava da su se ovde na temeljima davno započete kuće doselili iz Kišnice, drugog naselja u Gračanici gde su živeli u zajednici sa brojnom porodicom, Siniša sa žaljenjem ponavlja da ne može sam da postigne više. On i supruga su svaki dinar koji je sticao radeći u nadnicama ulagali u izgradnju zidova kuće, ali su ih Nemanjina bolest i infarkt koji je preživeo "zaustavili".
- I meni je lekar savetovao da ne radim teške fizičke poslove, ali sam prinuđen da odlazim u nadnice kako bih zaradio barem za put do Beograda. Jer, moje primanje ne može čak ni to da pokrije - povijene glave i zamišljeno govori Siniša dok supruga Vanja tužno posmatra sina koji je upravo doručkovao.
Iako s teškom mukom priznaje, kaže da, ona i suprug često gladuju kako bi njemu priuštili obroke.
- Nadamo se da ćemo uspeti da preživimo i da nam sin posle operacije bude bolje - govori Vanja dok njen suprug strahuje hoće li do septembra uspeti da zaradi novac za put i boravak u Begradu, dok mu sin bude u bolnici.