KO MISLI DA SU OVCE GLUPE, NEKA PROBA DA IH VODI! Čobanin Janoš Kutkin (50) pola svog života proveo brinući se o životinjama
REĆI nekoj ženi da je ovca uvreda je i za ženu i za životinju, koja se nepravedno smatra tupavom.
Ko god to kaže, ne samo da nije džentlmen, nego nimalo ne poznaje ćud ovih plemenitih životinja. Sa ovcama treba znati, kako da budeš glavni a da se ne uzjogune, baš kao i sa ženama!
Jasnim i odsečnim rečima dočekao nas je čobanin Janoš Kutkin (50), a njegov odnos prema 300 ovaca koje čuva na dolmi na izlazu iz Kanjiže ka Novom Kneževcu, vrlo brzo nas je uverio u njegove reči.
Iako je rođeni Subotičanin i u nekadašnjoj fabrici bicikala "Partizan" završio bravarski zanat, Janoš se strukom nikada nije bavio. Čim se, kaže, "skinuo" iz vojske 1992. počeo je da čuva stoku i taj posao radi do danas.
- Dok nije posrnulo Poljoprivredno dobro "Peščara" na Kelebiji, tamo sam radio na govedarskoj farmi, a posle sam radio svuda gde je bilo posla od Rančeva do Kanjiže - priča nam Janoš koga pratimo kroz šumu ka Adorjanu.
- Ovaj posao ne bih menjao za direktorski. Ali morate ga i voleti i znati. Koliko vi date ovcama, toliko će vam i one vratiti.
KVALITETNA VUNA BUDZAŠTO
VRLO brzo će početi striža ovaca, ali je vuna, inače najkvalitetnija, sada obescenjena.
- Ovce su rase virtemberg i merino i vuna im je veoma dobra, ali šta vredi kada sada nema cenu. Nekada, kada sam počeo sa strižom, od prihoda od vune ovakvog stada moglo se kupiti pola lanca, nekada i lanac zemlje. Sada kilogram vune ne može da se proda ni za deset dinara - sleže ramenima Janoš.
- Vuna još od prošle i pretprošle godine stoji, nikome ne treba. Od čega onda prave džempere, ako ne kupuju vunu? Sigurno od nekih veštačkih materijala.
Dan Janoša i njegove žene Aranke, koja je gradsko dete, ali je uz njega naučila da radi sve oko ovaca, počinje sa prvim svitanjem.
- Žena ode da pomogne oko jaganjaca, a ja sa ovcama kroz šumu. Budemo napolju bar do dva po podne kada dolaze gazde da ih pomuzu i posle toga idemo opet na pašu, one potom preživaju i nekada budemo i do devet uveče sa njima - dalje će Janoš, kome je desna ruka u ovom poslu ženka pulina Negro.
- Bez pulina i bojtarskog štapa čoban nije čoban. Mada, znaju ovce i same put kroz prilično gustu šumu, ali ja pazim na svaki njihov pokret dok se provlače i pasu. Čim vidim da neka šanta, odmah je uhvatim i očistim joj nokat. Dnevno zajedno pređemo i 20 kilometara. Ovce najviše daju mleka od zelenila i divljeg bagremca. Džabe zobanje, detelina i sve ostalo, ako nema zelenila. Daju one mleka i tokom zime kada su mahom unutra, ali ne toliko koliko sada kada je sezona ispaše.
Međutim, radni dan čobana ne prestaje ni tada, jer često ustaju i noću, naročito kada je sezona jagnjenja.
- Tada i po dva, tri puta ustajemo kako bi odmah zbrinuli jaganjce. Ima koja se sama ojagnji, a nekima treba pomoć. Svaka ovca po mirisu prepozna svoje jagnje i posle brine o njemu - objašnjava nam čobanin.
- Pomažem i u svim drugim poslovima, gazdi kada treba pomoć oko muže uskačem, zajedno strižemo ovde, taj posao će početi sad oko Đurđevdana.
Promenili su Janoš i Aranka mnogo gazda, a za sadašnje, porodicu Takač, imaju samo reči hvale.
- Verujte, šta oni jedu, jedemo i mi. Tačno u dan nam je plata, poštuju nas i brinu o nama.
Svaki mesec ima dva slobodna dana i tada odemo u Suboticu, obiđemo kuću, a kako nema autobusa zbog korone, oni nas dovezu i odvezu - dodaje Aranka.
- Vidim kako se u gradu ljudi muče, dobiju minimalac pa i to vraćaju gazdi, često budu ponižavani, mi smo sa ovim gazdama zaista imamo sreće. Nisu svi takvi.
Iako nemaju posla, mladi vrlo retko žele da se ovim bave. Oni koji i probaju vrlo brzo odustanu.
- Ovo nije lak posao i veoma je odgovoran. I da znate, čobanin i alkohol ne idu zajedno!
Nikako! Mi prolazimo pored kanala, često i glavnog puta, zamislite da neka izleti na put i napravi haos, ne daj bože. Ili da ode u štetu i pojede tuđu detelinu, pa se i ona prejede i naduva i mora se klati - jasan je Janoš.
- Ne mora se, možda, svaki posao voleti, ali ga morate raditi pošteno. Samo tako, nikako drugačije!