BIO JE TO PRAVI PAKAO! Početkom maja 1999. godine radničko naselje Kolonija u Valjevu srušile NATO bombe
TA noć bila je neobično tiha, nije bilo sirene za vazdušnu opasnost, koja se svih prethodnih dana, gotovo u isto vreme, čim padne mrak, obavezno čula.
Foto Privatna arhiva
Odjednom, začuli su se avioni, tišinu je zaparalo zlokobno brundanje, koje je dopiralo s neba, a onda je nastao pakao, prava kataklizma. Kao da gore i nebo i zemlja. Eksplozije na sve strane. Delovalo je kao večnost, a zapravo je trajalo samo desetak sekundi. Pod bombama NATO nestalo je bezmalo celo naše naselje.
Ovo kaže Dragoljub Tešić Teša (70), stanovnik naselja Milorad Pavlović, koji Valjevci zovu Kolonija, na koje je tokom NATO agresije početkom maja 1999. godine palo osam bombi teških po 250 kilograma. Potpuno su bile uništene tri stambene zgrade ovog radničkog naselja, a većina ozbiljno oštećena. Naselje je, nakon NATO agresije, obnovljeno.
- Najveći deo smrtonosnog tovara NATO avioni izručili su na vojnu fabriku "Krušik", od čije ograde je naše naselje udaljeno svega pedesetak metara, ali je osam bombi palo na stambene zgrade - kaže Tešić. Foto Privatna arhiva
- Te noći, kao da sam nešto predosetio, izašao sam iz stana, bio ispred zgrade. Kad je počelo bombardovanje, udarni talas bacio me nekoliko metara, licem sam bio okrenut prema mojoj zgradi, gledao sam kako bomba uz strahovit blesak i eksploziju pada na nju. Po meni su padali šut, delovi cigala, crepova, granje, kamenje.
ZA TEŠIĆA DRUGI ROĐENDAN
- OD svih žitelja Kolonije, koji su u tom bombardovanju najviše stradali, ostao sam samo ja - kaže Dragoljub Tešić.
- Te strašne noći, koju nikada neću zaboraviti, NATO avioni na "Krušik" su bacili 120 bombi, od kojih je osam palo na naše naselje. Oko mene, na petnaestak metara, pale su četiri bombe. Kad sam taj pakao preživeo, to je za mene kao drugi rođendan! Od kad je počelo NATO bombardovanje, 24. marta 1999, očekivali smo da može nešto loše da se desi, jer "Krušik", kao vojna fabrika, može da bude meta. Gotovo svi stanovnici Kolonije bili su zaposleni u "Krušiku".
Tešić je u bombardovanju zadobio trostruki prelom potkolenice. Mesec i po bio je u valjevskoj bolnici. Kada je svanulo, srušene zgrade i objekti izbušeni gelerima od bombi, stanovi bez prozora, delovali su sablasno. Između njih, ogromni krateri od bombi...
- Pravo je čudo što u tom, klasičnom "tepih" bombardovanju, niko nije poginuo - kaže Tešić. SEĆANjE Dragoljub Tešić, Foto Privatna arhiva
- Zašto je deo tih bombi završio u našem naselju, saznao sam tek kada sam se vratio na posao, bio sam tehničar u "Krušiku". Do te noći, NATO je bombardovao strateške objekte vojne fabrike u Valjevu, ali manji pogoni bili su, po svemu sudeći, skupi za takozvane pametne rakete od dva miliona dolara. Zato su očigledno odlučili da upotrebe 250 kilograma teške bombe, koje su jednostavno prosuli bombarderi B-2. Te bombe se rasipaju i pola kilometra od cilja, pa je naše naselje te noći po svemu sudeći bilo kolateralna šteta.