JEDVA ČEKAM DA PROCVETA NOVAK: Pančevac zaljubljen u ovo cveće - postoji 7.000 vrsta, a najčuvenije je ono sa Kosova (FOTO)
NAJPOZNATIJI i najbliži su nam kosovski božuri, ali malo ko zna da postoji više od 7.000 registrovanih vrsta božura.
Foto: Privatna arhiva
Bogatstvo vrsta ne znači da nisu ugroženi, a još manje da treba uništavati i brati u prirodi. Zaljubljenik u božure i jedan od najboljih poznavalaca ovog cveća jeste Vladimir Ranislavić (61) iz Pančeva. On već 15 godina "posmatra" božure, a rešen je da neke registruje pod "srpskom zastavom".
- Za desetak dana treba da procveta novak, jedna od vrsta divljeg božura koji raste samo kod nas. Ne mogu otkriti lokaciju, jer mora prvo da bude registrovan. U svetu botanike vlada rat ko će se upisati kao neko ko je registrovao novu vrstu. Bogatije zemlje nemaju problem da neku biljku prenesu i upišu je kao svoju - otkriva nam Vladimir.
SLUČAJNO je rođen na Kosovu, pa veruje da mu se zato i javila ta ljubav prema božurima.
SVE BOJE OSIM...
- KOD nas je uobičajeno da se čuje: "Imam sve. Imam crveni, roze i beli." Tako većina ljudi kaže, a realno cvet božura može biti u svim mogućim bojama, osim u crnoj i plavoj - kaže Vladimir.
- Slučajno sam, isto tako, na placu koji sam kupio zatekao nekoliko grma božura. Rešio sam da ih razmnožim i tada o božurima nisam znao ništa. Onda je sve išlo samo po sebi, nabavljao sam nove i nove da bi i sam počeo da ih otkrivam. Jednostavno, uživam u ovim biljkama i stalo mi je da sačuvamo naše divlje božure. Od 100 semenki u prirodi, "preživi" možda tek nekoliko, koje daju novu biljku - kaže Vladimir.
U ovom poduhvatu, kaže, sarađuje sa zaljubljenicima u prirodu iz cele Srbije.
- Nije tajna da su najlepši kosovski božuri, a njihovo najveće stanište je pored Paraćina i Bele Palanke. Ima ih u celoj Srbiji, ali su na ovim mestima najbrojniji. I treba znati da su najveći neprijatelji božura takozvani ljubitelji prirode koji iz čista mira uberu cvet divljeg božura samo zato što je lep. Za nekoliko sati on uvene i oni ga bace i tako propadne šansa da taj cvet da seme i novu biljku - upozorava Ranislavić.
DRVO
ZELjASTI božuri su svima poznati i mogu živeti duže od 100 godina. Postoje i drvenasti božuri koji su, kao što samo ime kaže, "neka vrsta drveća".
- Svi su poreklom iz Kine i sada osvajaju ceo svet zato što su predivni. Mogu biti visoki od pola metra do četiri metra. Zamislite drvo puno cvetova božura. U Kini postoje primerci stari više od 400 godina, mislim da je najstariji drvenasti božur star oko 800 godina - kaže Vladimir i dodaje da su veoma cenjeni ito božuri (žuti), nazvani po japanskom botaničaru Toičiju Itou.
DODAJE da se najlepši hibridi božura stvaraju upravo kada je osnova divlji božur.
- Inače, kažu da je otrovan, neko tvrdi da je lekovit, ali ne bih proporučio da ga neko koristi jer njegova dejstva nisu dovoljno ispitana. Ako i postoji neki podatak, uglavnom je to "resavska škola", odnosno svi prepisuju jedni od druge - navodi naš sagovornik.