OD NJIHOVE VUNE PRAVE SE ČUVENI PIROTSKI ĆILIMI: Diplomirani ekonomista se bori da očuva staru autohtonu rasu ovaca (FOTO)

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ 21. 04. 2021. u 07:52

KADA je pre 15 godina ostao bez posla, diplomirani ekonomista Marko Stanisavljević iz Despotovca je prvi u ovoj opštini počeo da uzgaja lipsku pramenku, staru autohtonu rasu ovaca, koja spada u genetičke resurse Srbije.

Foto: Z. Gligorijević

Od prvobitnih pet, sada ima 90 priplodnih grla i 80 jagnjadi, a za pomenutu rasu se odlučio jer je mlečnija od sjeničke i svrljiške ovce, otpornija na bolesti, te podnose temperature od minus 30 do 40 stepeni u plusu...

- Godinama smo smo uvozili tovne rase i izgubili naše, koje su za ovo podneblje mnogo bolje. Zato u Srbiji trenutno nema više od hiljadu lipske pramenke. Tačno je i da država, pored subvencija od 7.000 po grlu, za genetički resurs proizvođače stimuliše sa još 4.000 dinara, ali ja te subvencije nisam dobio već tri godine - nezadoljan je Stanisavljević i objašnjava da se "pokriva" prodajom jagnjadi, pa mu ostane tek toliko da uloži u repromaterijal, seme, đubrivo i naftu.

Nažalost, pariteti su se promenili. Pre deset godina, kada je litar nafte koštao 80 dinara, jagnjad su se prodavala za 2,5 evra, odnosno 300 dinara po kilogramu, a sada je cena spala na 200. Zato se orijentisao na prodaju priplodne jagnjadi i, da ih nekoliko Despotovčanina nije pazarilo od njega, bio bi jedini u Pomoravlju koji uzgaja ovu autohtonu rasu.

Foto: Z. Gligorijević

- Od vune lipske pramenke se izrađuju nadaleko čuveni pirotski ćilimi. Ona nema takozvanu ruda vunu, kao sjenička i svrljiška ovca, već je u pravim pramenovima, pa je kiša ne natapa, već se sliva. To im omogućava da borave u otvorenom, natkrivenom toru - zaključuje Stanisavljević koji sve radi sam jer mu se, kaže, ne isplati da plaća radnike.

Pogledajte više