DIVLJE SVINJE IDU SAMO KROZ NAŠE ORANICE: Subotički poljoprivrednici muku muče sa nezvanim gostima

Najveći problem sa nezvanim gostima, koji preoravaju rano žito i kukuruz i prave nenadoknadivu štetu, imaju poljoprivrednici čije su oranice na obodu grada i u blizini državne međe sa Mađarskom.

- Salaš i njive u Tavankutu, ka Čikeriji, imamo više od pola veka i do pre godinu, dve nismo imali ovakvih problema sa divljim svinjama, koje dolaze na naše njive i uništavaju useve - priča nam ratar Stipan Dulić, koji obrađuje oko deset hektara.

- Najviše strada kukuruz, a ove zime meni su veliku štetu napravili na ponikloj pšenici. Problem je počeo kada je podignuta bodljikava žica na granici sa Mađarskom zbog čega se divljač ne kreće više, počela je da se spušta na njive i očigledno je došlo do umnožavanja populacije.

Prošle godine uništena mu je parcela sa uljanom repicom, a kako kaže, na komšijskim njivama stradao je kukuruz.

- To su izuzetno opasne štetočine i mi nemamo način da se borimo sa njima. Jedino lovci imaju ta ovlašćenja, obraćali smo im se za pomoć i rekli su da će reagovati, ali se na terenu to ne vidi - dodaje Dulić.

- Po nekim procenama, šteta koja je napravljena iznosi od deset do dvadeset odsto prinosa. Po novom zakonu u ovakvim slučajevima podeljena je odgovornost i ne možemo da naplatimo štetu. Ispada da smo mi odgovorni što divlje svinje, kojima gazduje državno lovište, prave štetu na našim usevima.

Poljoprivrdnici su se za pomoć obraćali gradskom sekretarijatu za poljoprivredu, kao i nadležnoj inspekciji, ali odgovor nisu dobili.

- Znamo za ovaj problem naših poljoprivrednika, više njih nam se javilo i sve smo ih uputili da se obrate državnim organima jer jedino oni mogu da reaguju - ovbjašnjava Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika.

- Pojedinac je u ovom slučaju nemoćan da reaguje, to mora da se reši sistemski. Za divljač je nadležno lovačko društvo i u saradnji sa službama treba da reaguje.