ERNEST DENI NAJVEĆI PRIJATELJ SLOVENA: Predavanje dr Aleksandre Kolaković na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada

Prof. dr Aleksandra Kolaković održala je predavanje povodom 100. godišnjice smrti Ernesta Denija, istoričara i profesora sa Sorbone, koji je svoja istraživanja posebno posvetio proučavanju Južnih Slovena, a od 1912. godine bio je i član Srpske akademije nauka. Smatrao je da Južni Sloveni moraju da zadrže svoju individualnost i da ne urone u Rusku imperiju, zastupajući tezu „Panslavizam da, ali ne panrusizam“.

Denijevo polje interesovanja zahvatalo je i međunarodne događaje na Balkanu, a na to su posebno uticale generacije balkanske elite koja se školovala u Francuskoj. Deni je prvi put posetio Srbiju još 1873. godine, u vreme kada se kod njega pojavilo interesovanje za Južne Slovene, a 1911. na svom putovanju obišao je i Beograd i Zagreb, Ljubljanu, Rijeku, Cetinje, Bosnu i Hercegovinu.

U vreme aneksije Bosne i Hercegovine, Ernest Deni je shvatio opasnost koja je Srbiji pretila od Austrougarske. Zajedno sa Alberom Maleom, Ogistom Govenom, Emilom Omanom i jednom neformalnom grupom francuskih intelektualaca, preko štampe i predavanja protiv Austrougarske podržao je Srbiju i Srbe. 1908. godine Deni inicira razvoj kulturne i naučne saradnje Francuske sa slovenskim narodima. Tada je osnovano francusko-slovensko udruženje u Parizu, čime je prvi put organizovana saradnja Francuza i svih slovenskih naroda na institucionalnim osnovama.

Tokom Prvog svetskog rata odbrana češke i jugoslovenske ideje bila je u središtu njegovih aktivnosti. U svojoj kući u Parizu osnovao je L’Institut d’Etudes slaves (Institut za slovenske studije) i časopis Le Monde Slave (Slovenski svet). U vreme Prvog svetskog rata Deni je napisao knjigu La grande Serbie (Velika Srbija), koja je panegirik srpskoj istoriji i pobedama.

Među srpskim intelektualcima vladalo je veliko poštovanje prema ličnosti i delu Ernesta Denija i nazvan je „najvećim prijateljem Slovena na Zapadu“.