ZATVORILI I ZATVOR I PRAVDU: Pirotska jedinica KPZ u Nišu, posle bezmalo 120 godina, i definitivno otišla u istoriju
PIROTSKI zatvor i zvanično više ne postoji!
Foto V. Ćirić
Jedan bravar i električar su u pritvorskoj jedinici niškog KPZ u jedinom gradu na krajnjem jugoistoku Srbije zatvorili vodu, isključili struju, te promenili brave i katance, stavivši tako tačku na jednogodišnju priču o zatvaranju pomenute ustanove.
Nekoliko preostalih čuvara je raspoređeno u Niš i Leskovac i ubuduće će svakodnevno putovati do posla i nazad, baš kao i dvadesetak njihovih kolega koji su iz Pirota "prekomandovani" još pre gotovo godinu dana.
A pomalo simbolično, zatvaranje zatvora se dogodilo tačno 12 meseci posle momenta kada su ovde smešteni prvi vinovnici kršenja izolacije, koji su po povratku u zemlju odbili da idu u izolaciju. Jedan od njih je bio iz Zaječara, drugi iz Novog Pazara, a kasnije ih je bilo i više, iz drugih gradova Srbije.
Podsetimo, priča o gašenju pirotskog zatvora je, zapravo, počela obrazloženjem da će privremeno biti izmešten zbog renoviranja. Ali ono je završeno još pre četiri godine, pa su odmah reagovali Viši sud i Tužilaštvo, sindikat zaposlenih u pravosuđu, advokati, pa i lokalna samouprava - svi sa obrazloženjem da moraju da plaćaju ogromne troškove prevoza zatvorenika iz Niša u Pirot radi saslušanja, da će pravda za mnoge biti nedostižna i spora, da se pritvorenicima krše prava na posete i da će se, zbog neracionalnog izmeštanja, nagomilati predmeti koji ne mogu da se obrađuju blagovremeno i u zakonski predviđenom roku.
Uzalud je, ispostavilo se, bio i podatak da svako dovođenje zatvorenika iz Niša u Pirot državu Srbiju košta 5.600 dinara, a velike troškove snose i njihove porodice, odnosno advokati koji putuju do Niša, gde idu čak i oni koji u prekršajnim postupcima novčane kazne "menjaju" za zatvor!
(Ne)osnovane slutnje
ZATVARANjE zatvora je, kažu mnogi pravnici u Pirotu, zapravo uvod u priču o gašenju ovdašnjeg Višeg suda, Tužilaštva, pa i Okruga, što je minulih decenija - tvrde - pokušano u više navrata.
Prema nezvaničnim procenama pojedinih zaposlenih u pirotskoj palati pravde, samo protekle godine, ovakve "ekskurzije" su državu koštale više desetina miliona dinara, a mnogi predmeti su - zbog zastarelosti ili kršenja procedura - zatvoreni!
Ni posle više zahteva, iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nismo usleli da dobijemo zvanično objašnjenje i odgovor na pitanje zašto je pirotski zatvor ugašen, iako je bio jedan od najbezbednijih u Srbiji, iz kojeg nije uspeo da pobegne čak ni Marko Osel, Slovenac koji je osuđen zbog krijumarenja droge, ali mu je pošlo za rukom da, 2003, utekne iz čuvene Sremske Mitrovice.
Pirotski zatvor je, inače, postojao bezmalo 120 godina. Ovde su, pored ostalih, držani i najveći međunarodni kirijumčari droge preko graničnog prelaza Gradina, koji su sudijama i tužiocima za saslušanja bili bukvalo na desetak koraka. Sada se, prilikom hapšenja zbog nekog krivičnog dela, "maricama" voze u 120 kilometara udaljeni Niš, a odatle nazad na saslušanje u Pirot. Mnogima od njih se obezbeđuje i medicinska pratnja, što dodatno poskupljuje čitav postupak...