KORONA NIJE NAJUBITAČNIJA: Dr Zoran Perišić: Kardiovaskularna oboljenja su uzrok više od polovine smrtnih slučajeva u Srbiji

 U vreme danonoćne borbe da se pobedi i zaustavi širenje virusa korona, a situacija se pogoršava i prema opštoj oceni sve je nepovoljnija, u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu svi raspoloživi prostorni i savremeni i moderni bolnički kapaciteti, ali i kadrovski resursi posvećeni su zbrinjavanju obolelih. UKC Niš, koji koordinira sistemom kovid bolnica od Kruševca do krajnjeg juga i jugoistoka Srbije, istovremeno pruža maksimalnu zdravstvenu zaštitu nekovid pacijentima.

 - Nijednog trenutka se ne odustaje od maksimalnog pružanja usluga – pregleda, lečenja i najsavremenije terapije svima koji su ugroženi i zbog drugih bolesti koje nisu kovid 19. Razloga za to ima i u osnovnom stavu da su svi pacijenti jednaki i da svi imaju pravo na punu i zdravstvenu zaštitu svake vrste, ali i zbog nepovoljne statistike, kaže generalni direktor UKC Niš prof. dr Zoran Perišić.

 – Prema zvaničnim statističkim pokazateljima, najveća smrtnost u našoj zemlji je od kardiovaskularnih bolesti – od bolesti srca i krvnih sudova smrtnost je čak 53 odsto. Posle toga slede, sa oko 20 odsto, onkološka i potom s manjim procentom pulmološka i oboljenja endokrinog sistema. Jasno je da prednjače, ali i da najviše dovode do smrtnosti bolesti srca i krvnih sudova, posebno onih u glavi, oboljenja arterija u organizmu, odnosno artioskleroze i druge. Faktori rizika za te bolesti mogu se podeliti u dve grupe, nepromenjivi po polu, starosti i nasledni, to jest genetski, i promenjivi poput pušenja cigareta, hroničnog dijabetesa, hipertenzije ili poremećaja lipidnog statusa zbog holesterola, triglicerida i drugog – objašnjava prof. Perišić.

Ističe prvi čovek UKC Niš da se poslednjih godina drastično promenila i smanjila granica starosti ugroženih od kardiovaskularnih bolesti.

 – Doskora je važilo nepisano pravilo da su, na primer, od infarkta miokarda srca najviše ugroženi muškarci stariji od 70 godina. Da više nije tako govori primer da je naš najmlađi pacijent s infarktom nedavno bio mladić, ili bolje rečeno još uvek dečak s nepunih 18 godina. Zbog takvih promena, pre svega u pogledu starosti pacijenata, mnogo toga smo u Srbiji preduzeli poslednjih godina da unapredimo savremeno lečenja i negu obolelih i osavremenjivanju sistema za kardiovaskularno zbrinjavanje pacijenata. Poznato je da je do pre samo desetak godina bilo moguće da se pacijenti s problemima na srcu iz naše zemlje efikasno leče samo u Beogradu i Novom Sadu, danas se svi protokoli uspešno primenjuju i u Nišu i još dvadesetak gradova u Srbiji – podseća prof. dr Zoran Perišić.

 – U našoj zemlji mnoge zdravstvene centre država je opremila angio - salama i drugom najsavremenijom opremom, i što je od posebne važnosti, u kadrovskom smislu izuzetno se napredovalo. Danas u svim krajevima Srbije na ugradnji, na primer, stentova i sličnim poduhvatima na srcu uspešno rade obrazovani i već iskusni stručnjaci i više se pacijenti ne transportuju stotinama kilometara od mesta življenja do ustanova gde se mogu zbrinuti. Zato i verujemo da će našim angažovanjem u najskorije vreme ova loša, negativna statistika smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova biti promenjena – rekao je prof. dr Zoran Perišić.

(Politika)