PONOVO RADI "KEDROVIĆ": Koncesija obnovila blistavu farmaceutsku tradiciju u Kruševcu, dugu 153 godine
GODINU dana nakon što je potpisan ugovor sa koncesionarom "Dr Maks", iznad lokala gde je smeštena slavna apoteka "Kedrović" u Kruševcu, ponovo stoji njeno ime, a na ulazu u apoteku je postavljena i ploča sa podacima o prvom ovdašnjem školovanom farmaceutu Dragoslavu Kedroviću (1839-1907).
Foto S. Babović
Na ovaj način, sećanje na uvaženog učenjaka i prosvetitelja nastavlja da živi i kroz dostojna obeležja, što je i bila želja Kruševljana kada je prošlog proleća postignut dogovor o javno-privatnom partnerstvu između zdravstvene ustanove "Apoteka Kruševac", lokalne samouprave kao osnivača i pomenutog koncesionara. Osnivač prve apoteke u Kruševcu 20. avgusta 1868, devete javne apoteke u Srbiji, osvanuo je na ploči do ulaza u apoteku "Kedrović" u Vidovdanskoj ulici. Osnivač đačkog fonda za pomoć siromašnim učenicima, četvrt veka je bio na njegovom čelu, pa je odlikovan Ordenom Svetog Save i Ordenom Takovski krst za učešće u ratovima 1876. i 1887. Foto S. Babović
Sada je u samoj apoteci izložena i originalna receptura, iz apoteke "Kod Svetog Jovana", kako se i zvala farmaceutska praksa u vreme starog Kedrovića, a tu su i autentična apotekarska vaga i kasa.
ISTORIJA
KRUŠEVAC je između dva svetska rata imao četiri apoteke koje su kasnije nacionalizovane, pa je 1960. nastala zdravstvena ustanova "Apoteka Kruševac". Pre potpisivanja ugovora sa koncesionarom, nekoliko godina je poslovala sa gubicima. Apoteka "Kedrović" je smeštena u jednom od 27 objekata u kojima se obavlja farmaceutska delatnost.
I u Narodnom muzeju čuvaju sećanje na Kedrovićevu praksu. Deo nameštaja i desetine predmeta iz inventara - flašice, bočice, avan za biljke, posude za preparate, injekcije sa ampulama, levci, tučkovi, kao i prvi recept uvaženog učenjaka - deo su stalne postavke. Foto S. Babović
- Kedrović je vrlo brzo stekao poverenje naroda i uspeo je da uveri ljude u prednosti pravog zdravstva, da bi se oprostili od bajanja i sumnjivih "iscelenja". Otvorio je i ekspozituru u Ribarskoj banji, te pomagao voćarima da osavremene tehnologiju u poljoprivredi - objasnila je ranije etnolog muzeja Zorica Simić. Foto S. Babović
Porodičnu tradiciju je nastavio Dragoslavljev sin Dušan(1879-1965), a potom je - do penzionisanja - apoteku vodila njegova supruga.