PUBLIKOVANA KNJIGA "BRAĆEVAC MOJE SELO": Tri dame očuvale sećanje na selo kod Negotina

S.M.J.

14. 03. 2021. u 13:17

ZAHVALjUJUĆI entuzijazmu tri dame, okupljene oko Udruženja “Istok”, selo Braćevac kod Negotina dobilo je – knjigu.

Foto: Privatna arhiva

Zdravković, Andrijana Strgulc i Dragoslava Đokić ovom naselju koje postoji još od 15. veka, knjigom“Braćevac moje selo” dale su večni spomen. Knjiga je, vele, i nastala zahvaljujući meštanima koji su autorkama pružili dragocene podatke o mnogim aspektima života, praznicima, običajima, znamenitim ličnostima ovog kraja, ali i onima koji o zavičaju snevaju širom sveta.

- Poseban deo knjige predstavlja spisak intelektualaca koji potiču iz našeg sela što predstavlja izuzetan ponos, kako onih koji su ostali da žive i rade u samom selu, takođe i Braćevčana koji žive u gradovima Srbije, ali i širom sveta. Ovi drugi su, takođe, našli mesto u knjizi – kaže Dragoslava Đokić, jedna od autorki ovog izdanja.

Knjiga je već predstavljena meštanima, a plan je da bude predstavljena i u susednoj Bugarskoj, u Novom Selu, koje je pobratimljeno sa Braćevcom.

-Svako selo živi dok živi i sećanje na njega, na meštane i ljude koji su obeležili jedan deo njegove istorije, dok ima onih koji pamte šta se sve u selu dešavalo, pa će tako i Braćevac, nadamo se, biti upamćen i po ovoj knjizi. Mi na tome, svakako, nećemo stati. Svojevremeno smo radili i kuvar ovdašnjih jela, karakterističnih za selo. Prikupljamo stalno građu, sve ono što je vezano ne samo za prošlost, već i za sadašnjost sela – ističe Dragoslava Đokić.

Knjiga “Braćevac moje selo” nastala je u okviru projekta “Braćevac – dijaspori” Udruženja “Istok”, koji je podržalo Ministarstvo spoljnih poslova, Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

- Cilj projekta je da se našim ljudima u dijaspori osveže ili predstave mnogi njima nepoznati seoski običaji povodom slava, svetkovina, svadbi, rađanja i čuvanja dece, sahrana. Predstavljeni su i pojedini tekstovi iz Letopisa ‘’Skazanie popa Stanoja Stojanovića iz sela Braćevca’’ od 1838. do 1904. godine, anegdote, bajalice, pojedini recepti tradicionalnih jela i pića, predstavljeni bunari, česme i izvori u samom selu – dodaje Dragoslava.

Pogledajte više