BORBA ZA SVAKOG PACIJENTA: Za godinu dana u Opštoj bolnici u Subotici od posledica kovida lečeno 2.000 ljudi
OD Igora Đantara iz Bačke Topole, nultog pacijenta obolelog od virusa korona, do danas u Opštoj bolnici u Subotici lečeno je više od 2.000 ljudi svih generacija iz severnih delova Bačke i Banata.
Sada je hospitalizovano 94 lica iz celog Severnobačkog okruga, a njih 11 je na respiratoru.
- Od početka epidemije do kraja februara ove godine, u Kovid respiratornoj ambulanti obavljeno je više od 9.000 pregleda pod sumnjom na infekciju. U bolnici je dosad i na drugim odeljenjima testirano više od 6.000 pacijenata PCR ili antigenskim testom i 17.000 pacijenata brzim indirektnim serološkim testom - predočava dr Gordana Krtinić, epidemiolog Opšte bolnice.
- Tokom dijagnostike urađeno je više od 3.000 CT pregleda i oko 6.000 rentgena pluća.
Bolnica nijednog dana nije stala sa radom i pored toga što je trećina svih zaposlenih prelazila da radi u crvenoj zoni, a često su i sami bili inficirani opakim virusom.
POSEBAN REŽIM
SVE vreme trajanja epidemije bolnica je radila pod posebnim režimom, prostorno, administrativno i kadrovski odvojena u dve celine - "crvenu kovid- zonu" gde se obavljala trijaža, prijem, dijagnostika i lečenje pacijenata sa sumnjom na infekciju, i "zelena zona" gde se obavljala dijagnostika, nega i lečenje ostalih pacijenata.
- Preležao sam kovid, ali se nisam zarazio na poslu jer smo se svi čuvali. Iskreno, ni sada ne znam gde sam se zarazio - iskreno će dr Dejan Dulić, specijalista interne medicine i koordinator Kovid 1 jedinice, koja je otvorena 30. marta prošle godine.
- Odeljenje je radilo tokom sva tri talasa epidemije. Na početku je bilo izuzetno teško, jer nismo imali apsolutno nikakva iskustva sa ovim virusom, naročito što imamo mali broj infektologa, te se većina lekara drugih specijalnosti bavila ovom bolešću. Kako je vreme odmicalo, tako smo učili i prilagođavali terapije.
U subotičkoj bolnici najteže je bilo polovinom decembra, kada su sva odeljenja bila puna.
- Tada sam za jedan dan otpustio 20, a primio 21 pacijenta. To je bio baš težak period. Na početku je bio prisutan strah, jer je sve bilo velika nepoznanica. Sada tog straha nema, već samo borba za svakog pacijenta - dodaje dr Dulić, u čijem timu je bilo 15 lekara i oko 30 sestara.
- Znalo je da bude naporno. Ali smo izgurali. Najveća je nagrada kada pacijentu isključimo kiseoničku terapiju ili kada vidite njegovu radost što ide kući. Ova situacija nas je sve naterala da dobro razmislimo o svom životu, svom zdravlju, porodici, slobodnom vremenu i da drugačije postavimo listu prioriteta. Za neke stvari će biti vremena, a za neke neće.