DOBILA JE IME - ZOVE SE VITA: Predstavljena konzervirana praistorijska figurina nađena kod Aleksandrovca - evo kako izgleda (FOTO/ VIDEO)

Sada više nema dileme: praistorijska figurina, pronađena na lokalitetu Vitkovačko polje kod Aleksandrovca, koja potiče iz perioda od 5.500 do 4.750 godina pre naše ere, jedan je od najmonumentalnijih primeraka vinčanskih figura od keramike. Juče je i prvi put predstavljena javnosti posle restauracije i konzervacije u Domu kulture u Aleksandrovcu.

Statua, koja je dobila ime Vita, pronađena je u fragmentima avgusta 2019, a posle stručnih radova na njoj dovedena je u stanje gotovo identično onom u kom je bila pre čitavih 7.000 godina! Ceo projekat podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja, koje će nastaviti da finansira i dalja arheološka istraživanja, kao i novu postavku Zavičajnog muzeja Župe, koji od prošle jeseni ima i status ustanove zaštite.

- Možda lokalitet Vitkovo do sada nije bio dovoljno poznat u javnosti, ali sigurno je da će skulptura dodatno ucrtati i Aleksandrovac i Župu na svetsku mapu dragocenih arheoloških nalazišta, imajući u vidu značaj figure, koja nadaleko prevazilazi granice lokalne sredine i naše države - rekla je Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja.

- Ovo neprocenjivo kulturno blago doprineće boljoj prepoznatljivosti Aleksandrovca, na način na koji su to pre pola veka učinile tada pronađene figurine, slaveći istovremeno i zemlju i ženu, i koje su predstavljave ovaj kraj u Britanskom kraljevskom muzeju, Danskom kraljevskom muzeju i drugim prestižnim izložbenim prostorima u Evropi.

Vita je visoka 54,1 centimetar i predstavlja do sada najvišu pronađenu statuu ovog tipa.

Zbog jasnih karakteristika (ruke postavljene na stomak, telo i lice predstavljeno urezima, sa bademastim očima, očešljanom kosom i šarama), klasifikovana je u kosovsku varijantu vinčanske kulture. Svakako, stoji i nadvisuje već proslavljenie statue "Lejdi of Aleksandrovac", "Madam de Vitkovo" i "Venus de Župa", koje su nađene stotinak metara od Vite.

Konzervatori Vesna Rogić i Milena Jovanović predočavaju da je jedan od najvećih izazova pri restauraciji bila gravitacija, odnosno postavljanje krhke statue na postolje.

Prethodno je statua snimana mikro CT metodom, izmerena je njena mikroporoznost, provodljivost soli. Taj odgovoran posao bio je poveren institutima "Jaroslav Černi", odnosno "BioSens", a konzervatorski rad studiju Archae&Craft. Vita se čistila mehanički i hemijski, spojena je i na kraju snimana fotorametrijskom metodom visoke rezolucije.

- Posle arheološke kampanje usledila je i geofizička, kako bi se pripremile podloge za dalja istraživanja - kaže arheolog Sanja Crnobrnja Krasić, koja je pronašla figurinu.

- Imamo sreću da danas praktično vrhu srpske arheologije pridružimo našu Vitu i verujemo da će ona proslaviti Srbiju i našu arheologiju širom sveta.

POGLEDAJTE GALERIJU

Juče je često citiran i akademik Borisav Jovanović, koji je svojevremeno rekao da je kojim slučajem Vitkovačko polje nađeno pre Vinče, cela bi kultura dobila ima Vitkovačka. Naučno priznanje za aleksandrovački lokalitet došlo je kasnije, ali sada se veruje da će se tek u punom kapacitetu pokazati kakvo blago krije župska zemlja.

- Na ovim prostorima je bez sumnje nastajala evropska i svetska kultura, jer upravo su se u mlađem neolitu formirali temelji ljudske civilizacije: nalazi sa Vitkovačkog polja nedvosmisleno pokazuju da se život tu odvijao pre nekoliko hiljada godina - kaže istoričar Ivan Brborić, direktor Zavičajnog muzeja Župe.