VOLJENOJ BI ISKOVAO POTKOVICU ZA SREĆU: Nikola Jovanović se bavi zanatom koji polako nestaje
KOVAČ Nikola Jovanović (30) iz Starog Sela kod Velike Plane, ispravlja plugove, oštri sekire, pravi raonike, ograde od kovanog gvožđa i potkovice, pa u šali kaže da bi, voljenoj koja bi bila spremna da živi sa njim, iskovao najlepšu potkovicu za sreću.
Foto Z. Gligorijević
- Vatra nam je u krvi. Odmalena sam znao da ću da se bavim ovim zanatom, jer sam odrastao u radionici pokojnog dede Diše. Od gvožđa svašta može da se napravi, uživam dok svojim rukama pravim neki ukrasni ili upotrebni predmet - ponosno će Jovanović, koji je kovač 13 godina.
VREDNI mladić izučio je za bravara i za kovača, i nastavio tradiciju koju je prošlog veka započeo pradeda Bora, a nastavio deda Radiša, zvani Diša. Poslu se učio u porodičnoj kovačko-bravarskoj radnji, koju je njegov pradeda osnovao 1930. godine.
- Proširio sam, renovirao i modernizovao radionicu. Da ne bih radio ručno, kupio sam vazdušne čekiće. Nije jednostavno, treba da se zna kako se udara. Kovačku vatru dobijam pritiskom na dugme elektromotora, što je lakše nego kada smo deda i ja vatru održavali mehovima na ručni i nožni pogon - kaže Jovanović.
POŠTO je jedini kovač u širem kraju, dolaze mu poljoprivrednici iz Topole, Rače, Kragujevca, Smedereva, Požarevca, Plane, pa često radi i do kasno u noć. Ali, ništa mu nije teško, jer je zaljubljen u kovačku vatru.
Da se ovaj zanat ne bi ugasio, Jovanović je voljan da svoje znanje prenese mladima, koji bi od njega učili.