MEĐA NE PAMTI SVADBE: Kako izumire jedno od najstarijih sela u srednjem Banatu
MEŠTANI Međe, jednog od najstarijih naselja u srednjem Banatu, ne pamte svadbe. Seoski sveštenik Jovica Čavić malo u šali, malo u zbilji priča da je zaboravio i da venčava jer već osam godina nije imao prilike da u svojoj crkvi spoji dvoje ljudi.
Mesto se prazni i godine u godinu
Međa je danas, selo sa jedva 500 duša, šest ulica i mnogo porušenih i napuštenih kuća. Najskuplje porodične kuće sa ekonomskim dvorištem i baštom od jednog ara, mogu se kupiti za 5.000 evra. Starija zdanja, kako kaže Vojislav Simić, sekretar Mesne zajednice koštaju mnogo manje novca.
Otac Jovica kaže da ima malo krštenja, jer se za poslednjih nekoliko godina rođene samo tri bebe.
- Uz dvadesetak sahrana godišnje, priča se završava, ostala su brojna napuštena ognjišta, naročito posle velike poplave 2005. godine - kaže otac Jovica.
Dušan Milićev, književnik rodom iz Međe, seća se da su, kada je on išao u školu, postojala tri odeljenja prvih razreda, sa po 35 učenika i da je gotovo svaka generacija imala više odo sto učenika, a danas ih je ukupno u celoj školi, jedva šezdesetak.
Prvi zapisi o postojanju ovog naselja sa srpskim življem datiraju iz 1247.godine. Nakon Drugog svetskog rata u selu je živelo oko 3.500 ljudi, postojale su tri zemljoradničke zadruge, ciglana, parni mlin, a selo koje je sa dve strane okruženo rumunskom granicom bilo je povezano drumskim saobraćajem preko Srpskog Itebeja, a železničkim preko Jaše Tomić prema Zrenjaninu.
TARZAN U MATIČNOJ KNjIZI
U matičnoj knjizi rođenih Džoni Vajsmiler je upisan kao Janoš od oca Petera. Trebalo je da piše Johan, ali Mađari su sva imena i srpska i nemačka upisivali na mađarskom. Išao sam u razred sa Terezijom Vajsmiler, a njen otac mi je pričao da su njegovi rođaci 1904. kao ekonomski emigranti otišli u Ameriku. U Međi i danas na katoličkom groblju postoje spomenici Vajsmilera - kaže Dušan Milićev.