SVETI SAVA JE NAŠ UČITELJ DOK NAS IMA: Vladika bački Irinej povodom proslave dana prvog Arhiepiskopa Srpske Crkve

Na svetoj arhijerejskoj Liturgiji načalstvovao je Njegovo Preosveštenstvo Episkop bački dr Irinej, uz sasluženje Preosvećenog Episkopa mohačkog g. Isihija, bratstva Sabornog hrama i novosadskih đakona.

Posle pročitanog jevanđelskog začala, Preosvećeni vladika Irinej je besedio o ličnosti i značaju Svetoga Save.Prenosimo njegovu besedu u celosti:

- Za današnji praznik kaže se, s punim pravom, da je on slava svih Srba, svesrpska slava – to je Sveti Sava, nekadašnji mladi naslednik prestola Rastko Nemanjić, potom svetogorski monah, potom prvi autokefalni Arhiepiskop Srpske Crkve, a kroz sve to vreme veliki podvižnik, duhovnik, čovek duboke vere, ljubavi, samopožrtvovanja, zbog čega ga je Bog proslavio kao nikoga pre ni posle njega u našem narodu.

Bilo je svetiteljâ i ugodnikâ Božjih na prostoru koji danas nastanjuje naš narod već od ranih vekova Crkve. Otkako su naši časni preci došli, bilo je mnogo svetih, nesumnjivo slovenskog, a među njima i srpskog porekla. Sveti Sava je punoća tog mnogovekovnog duhovnog puta i razvoja.

- Nažalost, možda više nego ikada, danas imamo jednu manjinu, biološki poteklu iz našega naroda, od srpskih predaka, ali koja Svetoga Savu mrzi koliko i oni koji su mu spalili mošti na Vračaru krajem 16. veka, zbog čega moramo svi da se Bogu molimo da prosvetli sve ljude da svi shvate da je hula i kleveta to što govore. U troparu, svečanoj molitvenoj himni praznika, Sveti Sava je označen kao prvoprestolnik i nastavnik i učitelj puta koji vodi u život večni, i on to, zaista, kroz vekove i jeste i ostaje zauvek dokle nâs ima, koji njega poštujemo i molitveno prizivamo. Nije čudo što je on poznat ne samo u našem narodu i našoj pomesnoj Crkvi nego širom pravoslavnog hrišćanskog sveta. Spomen Svetoga Simeona Mirotočivog i Svetoga Save je jedan od velikih praznika na Svetoj Gori.

Već u ranom srednjem veku, freske i ikone Svetoga Save nalaze se širom Rusije i u drugim zemljama. Čak i u muslimanskom svetu, odlazeći na poklonjenje u sveta mesta u Palestini, Sveti Sava je bio rado priman i poštovan kao čovek vrline, mira i dobre volje. Turci su mislili da će spaljivanjem njegovih moštiju nekako da zatru spomen na njega i da Srbi prestanu da ga se sećaju. Desilo se suprotno – tek tada, posle tog tragičnog spaljivanja, njegova slava postala je sveopšta. U oslobođenim srpskim krajevima to je počelo najpre ovde, upravo na prostoru nekadašnje Karlovačke mitropolije, dok je vladao tuđin –  dok je bila Austrija, a potom Austrougarska država na ovom prostoru našem – već tada su Srbi proslavljali Svetoga Savu kao zaštitnika prosvete i kao školsku slavu, i to je ostalo do danas, čak i u decenijama kada je i Bog i Sveti Sava i vera i Crkva sve bilo prognano iz javnog prostora, pa i iz školâ.

Ipak, tih decenija, u hramovima, parohijama, svugde, svake godine, uz veće ili manje učešće školske dece, Sveti Sava je svečano proslavljan. Mi u današnjem vremenu, sa današnjim iskušenjima, s jedne strane moramo da se ugledamo na Svetoga Savu, s druge strane da ištemo njegovu molitvenu pomoć pred Gospodom i pred svim svetima za nas, jer je u njegovom delu i njegovoj misli, pored najvažnijega – pored Crkve, svetinje, naše vere – veliku ulogu i veliki značaj imao i pojam Otačastva, pojam svog naroda, svoje otadžbine i njegove duhovne i večne budućnosti. Čestitam ovu našu sveopštu, svenarodnu slavu svima Vama i neka Gospod, molitvama Svetoga oca našega Save, prosvetitelja i prvog Arhiepiskopa, učitelja puta koji vodi u život, bude i nama putokaz i putovođa tog pravog, istinskog i večnog života- istakao je Episkop bački dr Irinej.   

U nastavku je upriličen tradicionalni dečji recital u čast Svetoga Save. Liturgiji u Sabornom hramu prisustvovali su i učenici osnovnih i srednjih škola sa svojim veroučiteljima, a među njima i učenici nekadašnje Srpske pravoslavne velike gimnazije. Od Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” do Sabornog hrama, barjak sa grbom Gimnazije i orden Svetoga Save prvog reda nosili su, u ime svih učenika, Marko Kuburić i David Dugonjić, đaci četvrtog razreda navedene Gimnazije.