NEVEROVATNA PRIČA SAŠE RISTIĆA IZ NIŠA! Dva puta preživeo respirator, pet puta doživeo kliničku smrt (FOTO)
TRIDESETPETOGODIŠNjI Saša Ristić iz leskovačkog sela Draškovac, juče je napustio nišku Kliniku za anesteziju i intenzivnu terapiju gde je proveo 31 dan, od čega 12 dana na respiratoru zbog zaraze kovidom 19.
Iako zdrav i mlad, Ristić je zbog korone prošao kroz mnogo muka, dok mu je život visio o koncu, ali je zahvaljujući epskoj borbi osoblje Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, predvođenu direktorom Radmilom Jankovićem, koja mesecima bije najteže bitke, uspeo da pobedi i ovu bolest, ali i respirator i to po drugi put.
- Pre 24 godine teško sam bio povređen jer mi je na glavu pala fudbalska stativa. Tada sam bio 46 dana u bolnici, a 23 dana proveo sam u komi, na respiratoru. Pet puta sam doživeo kliničku smrt, tada me je spasio dr Dragiša Ljubenović. Izgleda da mi je suđeno da živim, da mi ništa ne može ništa – priča nam on. Ovoga puta, na mašinu za veštačko disanje odveo ga je virus korona. Jedva govoreći preko telefona, šapatom, Ristić je opisao svoju borbu koju i dalje bije, ali kod kuće gde je stigao u ponedeljak.
- Razboleo sam se 15. decembra, supruga se najpre zarazila, ona radi u prodavnici, ljudi joj dolaze, sve su joj se koleginice zarazile. Bolest je tako agresivno krenula, da se ne sećam ničega osim drhtavice, bilo mi je neprestano hladno. Šta je bilo posle toga ja ne znam, sve mi je to skroz maglovito. Ne sećam se ni bolnice, niti trenutka kada su odlučili da me priključe na respirator. Skoro ništa ne pamtim dok se nisam probudio kad su me skinuli sa respiratora – priča Saša i dodaje da je i dalje veoma slab i da je svestan da mu i dalje predstoji velika pborba i dug oporavak.
- Ne mogu da pričam i hodam, drhte mi ruke i noge, ali sve će to proći. Beskrajno sam zahvalan doktoru Jankoviću i njegovim ljudima, oni su mi spasili život, oni su zaslužni što moja trogodišnja ćerka ima oca – zahvalan je on. Nakon poslednjeg iskustva i borbe sa koronom, Ristić kaže da je njegov savet da prime vakcinu, da je sve drugo bolje od onoga kroz šta je on nenadano prošao.
- Ovo nije šala, to što sam preživeo ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju. Nema nikakve teorije zaere ljudi, ova bolest je itekako stvarna – rekao je Ristić.
Doktor Janković kaže da je Sašina priča, na sreću svih u Klinici za anesteziju, priča sa srećnim krajem.
- Primljen je 25. decembra kovid intenzivnu negu Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju. Imao je jako tešku obostranu upalu pluća i kritično losu gasnu razmenu. Primenom visokog protoka kiseonika i neinvazivne ventilacije nije bilo moguće korigovati hipoksiju. Tog 27. Decembra dežurni anesteziolog ga je intubirao i krenula je dvadesetčetvoročasovma borba za njegov život. Narednih 11 dana Saša je proveo na respiratoru. Velika bitka kao i mnoge druge ovde je trajala. Ona najteža, za živote najmlađih. Nakon ekstubacije i vađenja tubusa nije mogao da govori. Strepnja, monitor pokazuje dobru saturaciju, a glasa nema. Na sreću, istog popodneva njegov promukli glas se vratio. I nakon "skidanja" sa respirarora njegovo stanje je bilo jako ozbiljno. Ostao je u intenzivmoj nezi i sam je bio svedok epske borbe niških anesteziologa za živote najtežih pacijenata. Stize negativan PCR nalaz i Sašu sada već mnogo stabilnijeg prebacujemo u našu "zelenu" intenzivnu negu. I dalje veliki nadzor i briga celokupnog osoblja najveće klinike Kliničkog centra Niš kaže prof Radmilo Janković, direktor klinike, zamenil generalnog direktora i kordinator svih kovid bolnica juga Srbije. Juče, emocije nadiru u hodniku intenzivne nege. Suze, aplauzi, sestre intenzivne nege, načelnik direktor, Sašina supruga i otac. Više niko ne može da zadrži suze, stisak ruke, zagrljaj, vrata lifta se zatvaraju. P utuj Saša, živi i pamti kako smo hrabro borili – istakao je Janković.