POMIRILI KOKARDU I PETOKRAKU: U selu Subjel kraj Kosjerića zajedno žive potomci četnika i partizana
SELO Subjel kraj Kosjerića je karakteristično i po tome što se na samo desetak koraka rastojanja nalaze spomenici koji "odslikavaju" dve ratne ideologije.
Foto T. Paunović
Najpre je, posle Drugog svetskog rata podignut spomenik sa imenima 11 meštana koji su se borili u jedinicama Narodnooslobodilačke vojske pod Titovom komandom. Iako su meštani Subjela više voleli Dražin ravnogorski pokret, niko nije ni pomišljao da oskrnavi partizansko obeležje, već su nešto kasnije postali sve glasniji predlozi da Subjel podigne i spomenik đeneralu Mihailoviću, pod čijom komandom je bila većina naroda iz ovog kraja.
SKLAD I U GRADU
KADA je u Subjelu, na čelu bronzanog đenerala, zasijala kokarda, pomirenje se osetilo i u Kosjeriću. U gradskom parku, na centralnom spomeniku je promenjena ploča na kojoj je dotad - ispod krsta - bila uklesana zahvalnost junacima palim od 1912. do 1918. Dodata je crvena petokraka, uz sećanje na pale borce i žrtve fašističkog terora od 1941. do 1945.
U "potpisu" piše da su spomenik obnovili žitelji Kosjerića.
Akciju za podizanje spomenika komandantu četničkog Ravnogorskog pokreta pokrenuo je Beograđanin Miloš Đurić, inače rodom iz Subjela, a podržali su ga Dražin unuk Vojislav Mihailović i mr Radovan Kalabić, autor knjige pod naslovom "Ravnogorska istorija". Foto Privatna arhiva
Oduševljeno su se priključili i ljudi iz susednog sela Musići, pa je u jesen 2008. otkriveno đeneralovo poprsje, a akcija je potrajala sve dok nije uređen i spomen-park. Iza biste je "nikla" i kuća nazvana "Čiča Dražin vajat"...
Iako su pristalice obe u ratu suprotstavljene strane ovde i dalje imale i još imaju svoje pristalice, ideološke razlike se sve manje osećaju.
POMENI
SVE dok je služio u ovdašnjoj crkvi posvećenoj Cvetom Luki, sveštenik Milutin Stefanović na Đurđevdan - sa meštanima - činodejstvovao i kraj jednog, i kraj drugog spomenika.
Na prigodne datume se polažu venci i cveće, svako kod svog obeležja, a - da se ne zaboravi - stariji meštani otvoreno priznaju da su domaćini iz Subjela i Mušića u Drugom svetskom ratu zaista mahom bili pristalice četničkog pokreta. Kažu, uoči izlaska na Ravnu goru, Draža je svoje troje dece - Gordanu, Branka i Vojislava - poverio Milunu Milakoviću iz Mušića, te Vitomiru Đuriću i Velisavu Vukosavljeviću iz Subjela. U kući Milakovića se 1943. nalazio i štab Kraljevske vojske u otadžbini, a česti gosti su bili Kalabić, Ajdačić i druge poznate četničke vojvode. U Mušićima, u kući Dragiše Divnića, radila je četnička štamparija.