PREČISTAČ JE ČUVAR KANALA: Nadležni u Vrbasu negiraju da će prestati s radom postrojenje za preradu otpadnih voda
MINISTARSTVO zaštite životne sredine, kao i lokalne samouprave Vrbasa i Kule, neće dozvoliti da stane s radom Centralno postrojenje za preradu otpadnih voda (CPPOV), jer je njegovo funkcionisanje preduslov za čišćenje Velikog bačkog kanala (VBK), koji je višedecenijskim zagađivanjem pretvoren u "crnu tačku" Evrope.
Pomoć uz uslov da se omogući održivi rad
To je odgovor predsednika opštine Vrbas Predraga Rojevića na upozorenje predsednika Ekološkog pokreta Vrbasa (EPV) Ratka Đurđevca da će, CPPOV "ostati bez radnika na održavanju, čak i bez obezbeđenja".
- Da li će VBK zbog toga ponovo postati otvorena septička jama za 100.000 ljudi od Crvenke, preko Kule o Vrbasa, do Srbobrana? I da li će cela ova situacija ugroziti realizaciju pre nekoliko meseci završenog projekta čišćenja VBK? - upitao je Đurđevac u dopisima koje je uputio ministarki zaštite životne sredine Ireni Vujović i predstavnicima opština Vrbas i Kula.
On je predočio da je 6. novembra prošle godine istekao ugovor po kojem je radom CPPOV u Vrbasu rukovodila međunarodna kompanija Veolia Water Solutions and Technologies (VWST), odnosno njen ogranak "Veolija Srbija".
- I pored toga, ova odgovorna kompanija ostala je na postrojenju, ne želeći da ga prepusti propadanju i ogromnoj šteti koja bi nastala. Hemikalije neophodne za tretman prljave vode u CPPOV potpuno su iscrpljene, a troškove rada prečistača već dva meseca niko ne pokriva - izneo je Đurđevac.
Vlada Srbije je za rad CPPOV, u čiju je izgradnju EU uložila 23 miliona evra, izdvojila prošle godine 50 miliona dinara, a Rojević ističe da će resorno ministarstvo obezbediti još jednu finansijsku podršku, ali uz uslov da dve susedne opštine, koje su formirale zajedničko JP "Prečistač Vrbas - Kula", obezbede održivost rada CPPOV, pre svega kroz obuku radnika i obezbeđivanje dovoljnih količina otpadnih voda za preradu.
- Nije još određeno kolika će biti pomoć ministarstva, a Vrbas i Kula su ove godine za funkcionisanje prečistača opredelile po 10 miliona dinara, uz mogućnost da se to poveća rebalansima opštinskih budžeta - rekao je Rojević. - Godišnji troškovi CPPOV su oko 130 miliona dinara, a biće lakše pokriveni kad se na prečistač priključe industrijski pogoni, kao i domaćinstva preko kanalizacionih mreža u selima.
VIŠE VODE, NIŽA CENA
PREČISTAČ u Vrbasu trenutno radi sa četvrtinom kapaciteta, prerađujući dnevno 7.500 kubika otpadnih voda, koje stižu iz kanalizacija u Vrbasu, Kuli i Crvenki.
- Prema ranijoj uredbi, industrija je dobila rok da ispuštanje otpadnih voda reguliše do kraja 2025. godine, ali bi to trebalo ubrzati. Očekujemo pomoć republike i pokrajine i za dovršetak kanalizacije u pet sela u vrbaskoj opštini, jer što bude više vode na CPPOV, biće niža cena njenog prečišćavanja - kazao je Rojević.