EMIR RADI I HOĆE DA SE ŽENI: Mladić s daunovim sindromom brzo postao omiljeni konobar u Novom Pazaru
KAFETERIJA novopazarskog Kulturnog centra je tokom poslednjih meseci postala jedno od popularnijih mesta za uživanje u crnom napitku, a Emir Brničanin - mladić sa Daunovim sindromom - omiljeni konobar.
Foto N. Kočović
Ovaj vedri i nasmejani momčić kaže da smenu uvek započinje uz kafu ili čaj, što mu daje dovoljno energije za obaveze koje ga čekaju narednih sati.
- Radni dan započinjem slaganjem pića u frižider, a potom se posvećujem gostima. Svakome ko uđe u lokal poželim dobrodošlicu, pitam šta žele da popiju, a potom spremim i odnesem porudžbinu - objašnjava Emir svoju svakodnevnu rutinu.
Priznaje da je isprva imao tremu, dešavalo mu se i da zbog drhtanja ruku prospe piće, ali se u međuvremenu baš izveštio u nošenju tacni. Inače, pre konobarisanja, radio je u jednom trgovinskom lancu, a nije se libio ni prodaje kokica uoči ovdašnjih filmskih projekcija...
- Kako je bioskop prestao da radi, ponudili su mi da radim kao konobar i nisam se pokajao. Lepo se družimo, kolege mi pomažu, a gosti ostavljaju bakšiš jer su zadovoljni kako sam ih uslužio - veli Emir koji u ovoj godini ima i jednu specijalnu želju.
Kaže, u kafić dolazi mnogo lepih devojaka kojima, upravo zbog privlačnosti, nikada ne naplaćuje piće, pa je odlučio da se, iako mu je tek 19 leta - oženi.
- U ovoj priči je plata najmanje bitna, jer je dragocenija Emirova resocijalizacija i to što ovde stiče radne navike - objašnjava direktor Kulturnog centra Husein Memić.
USLUGA Emir sa porudžbinom, Foto N. Kočović
- Novi Pazar je specifičan po tome što roditelji decu sa posebnim potrebama uglavnom čuvaju kući i veoma mali broj njih je aktivan, a kamoli da nešto radi. Ipak, kada se pročulo da smo zaposlili momka sa Daunovim sindromom, zvalo nas je nekoliko roditelja takve dece, ali nismo u mogućnosti da svima njima pomognemo. U gradu, međutim, ima još sličnih ustanova i preduzeća koji bi mogli da slede naš primer, jer se radi o zaista dobrim i poštenim ljudima, pa na njihov rad ne treba gledati samo kao na sevap.
Memić kaže i to da Emir, ukoliko želi, u Kulturnom centru može da dočeka i penziju, a dotad ima i nove ideje.
- Bilo bi lepo da plato u Kulturnom centru osposobimo za restoran u kojem će raditi osobe sa posebnim potrebama, a čitav prihod će ići njima i udruženjima koja ih okupljaju. Zato u realizaciji očekujemo pomoć lokalne samouprave, kompanija, ali i njihovih roditelja - zaključuje Memić.