KOVID PROCEDURE UMALO MI UBIŠE DETE: Potresna ispovest Jelene Milosavljević - Prešli smo tri grada i tri bolnice, jedva su ga primili!
MAJKA dvoipogodišnjeg Radomira iz sela Gramađa kod Vladičinog Hana Jelena Milosavljević je prošla svojevrsnu golgotu noseći satima u rukama dete sa visokom temperaturom i moleći lekare na relaciji Vladičin Han - Vranje - Surdulica da ga hospitalizuju.
Od 29. decembra do 31. januara, kada je u bolničkom sobičku u Surdulici - sa mališanom u zagrljaju - dočekala Novu godinu - kaže, posetila je ni sama ne zna koliko lekara, a zbog procedure, dete su dvaput u samo nekoliko sati testirali na kovid. Porodičnu agoniju, s obzirom na to da je ona bila pozitivna ranije, a suprug u trenutku kada je dete dobilo visoku temperaturu, na "Fejsbuku" opisala je do najsitnijih detalja...
Najavljuje i to da će, čim joj dete ozdravi, "presaviti tabak"...
- Tog 20. decembra, trećeg dana od kad sam na testu bila pozitivna, sin je dobio temperaturu 38,5 i tada još negativni suprug ga je odveo kod pedijatra koji mu prepisuje sirup. Tada ne znamo da li je Radomir pozitivan jer "deca se ne testiraju", ali mu je bilo bolje, sve do 29. decembra, kada se telesna temperatura opasno približila 39. podeoku.
Naredna dva dana dete na svaka četiri sata bukvalno dižemo iz mrtvih, menjajući kombinacije lekova za snižavanje temperature po savetu pedijatra ili lekara Hitne pomoći, zavisi u koje doba dana ili noći smo zvali - objašnjava Jelena.
Iako je već dan ranije bio nemoćan da unese makar gutljaj hrane ili srk vode, 31. decembra za Milosavljeviće nastaje pakao. Nešto pre podneva, posle bezuspešnih pokušaja da dete nahrane i napoje, a - uz visoku temperaturu - javljaju se i povraćanje, i dijareja, u Vladičinom Hanu su dobili uput za Dečje odeljenje u Surdulici, gde doktorka zaključuje da Radomir ipak ima koronu i u izveštaju kolegama iz Vladičinog Hana preporučuje da ga upute na pedijatriju u Vranju.
Tako je i bilo, uprkos čuđenju ovdašnjih lekara, pa su sa detetom koje je ponovo gorelo od temperature u vranjsku Dečju kovid-ambulantu stigli oko 15 sati...
- Satima bih mogla da svedočim o neljubaznosti sestara i nehumanom odnosu prema meni i detetu, a naslušala sam se i kritika na račun njihovih kolega u Hanu, jer je doktorka zaključila da moj sin ima jaku gnojnu anginu, ali me je ipak uputila u kovid-ambulantu na drugom kraju grada, na testiranje. Rekla je i da od prijema u bolnicu i infuzija nema ništa jer je, eto, takva procedura - priseća se Jelena i navodi da su u kovid-ambulanti bili korektni.
ZAKLANjANjE IZA PROTOKOLA
U POMENUTIM zdravstvenim ustanovama s kojima smo kontaktirali sve su, uglavnom, imale opravdanje za svoje postupanje u ovom slučaju. U Surdulici ne postoji dečja kovid- ambulanta, u Vladičinom Hanu ne postoje uslovi za hospitalizaciju dece, a u Vranju im nije jasno zašto je dete uopšte poslato kod njih, umesto u Surdulicu. Srećom u nesreći, Radomir je bio negativan na testu, inače bi - po važećoj proceduri - morao da bude prebačen u Niš, jer samo tamo postoji dečja kovid-bolnica za ovaj deo Srbije.
Ispostavilo se da Radomir nije pozitivan, ali mu temperatura ponovo premašuje 40, pa u Vranju prima koktel-injekciju i recept za terapiju koju mora dete da primi u - Vladičinom Hanu.
- Tokom privatnog transporta, dok dete gori, telefonom saznajem da, zapravo, moramo u Surdulicu, gde sa uputom stižemo nešto posle 18 sati. Dežurni lekar je posle pregleda rekao da je dečak sigurno bio pozitivan tokom proteklih deset dana. I, na moje, ali i čuđenje lekara, sestra je insistirala na protokolu, pa je Radomir ponovo testiran, a i ja sa njim, pa smo tek tada primljeni u bolnicu - ističe ogorčena majka, napominjući i to da je mališanu tek ujutro bilo malo bolje.
Kaže, uz veliko razumevanje i poštovanje koje ima za zdravstvene radnike, njeno dete umalo nije ubila nehumanost pojedinaca, udružena sa procedurama zbog kojih se gubilo dragoceno vreme...
- Neću oprostiti to što je dete moglo da mi umre od angine, samo zato što se razbolelo u doba korone - zaključuje još uznemirena Jelena Milosavljević.
Radomir se, pritom, sada fizički oporavlja u porodičnom domu, ali je još pod stresom od silnih pregleda i testiranja. Slomljen je i otac koji je - zato što je i sam bio pozitivan, pa da ne zarazi druge - morao nemoćno da sedi za volanom. Ova porodica, međutim, tvrdi da će naći snage da nastavi borbu, kako se nešto slično onom kroz šta su oni prošli, više nikada i nikome ne bi ponovilo.