MOĆ IKONA U LAVIRINTU BOLESTI: Nemanja Ostojić, slabovidi, samouki ikonopisac, upustio se u bitku sa tumorom mozga
NjEGOV oslonac u borbi protiv teške bolesti je porodica, ali i ikone koje oslikava.
Foto B. Grujić
Nemanja Ostojić iz sela Tomaševac, nedaleko od Zrenjanina, tvrdi da je uspešno prebrodio tešku operaciju tumora na mozgu i golgotu zračenja i hemioterapija, zahvaljujući molitvama i osećanjem mira i spokoja dok crta likove svetaca. Upravo tu crpi snagu za životnu bitku.
Nemanji je tek 31 godina. Sa suprugom Anom i trogodišnjim sinom Jakšom, živi u iznajmljenom stanu u zrenjaninskom naselju Bagljaš. Po struci inženjer zaštite od požara, ali se nikada nije bavio profesijom za koju se školovao. Porodicu izdržava slikanjem i prodajom svojih dela.
- Pored ikona, portreta i pejzaža, obožavam konje, naročito lipicanere, jahanje i džokejski sport - započinje priču Nemanja, koga smo zatekli u kutku dnevne sobe, pored drvenog štafelaja, koji mu je specijalno na dar, ručno izradio prezimenjak i prijatelj iz srednje škole za slepe i slabovide u Zemunu, Duško Ostojić, slabovidi stolar iz Tuzle.
VELIKA ŽELjA
MADA je do sada uradio mnogo portreta, pejzaža i ikona, Nemanja Ostojić kaže da mu je velika želja da oslika Svetog Petra i Pavla, kao i da se upusti u avanturu slikanja Prenosa moštiju Svetog Simeona Mirotočivog. Kaže da mu je jedne noći kroz san "prohujao moćni vetar" i jasna slika Svetog Save, oca pravoslavlja i ogromne duhovne podrške svim njegovim težnjama da nastavi da živi uz svoje najmilije i uživa u odrastanju trogodišnjeg sinčića Jakše.
Još kao dečak u Tomaševcu, Nemanja je imao problema sa vidom. Odrastao je u maloj kućici na Železničkoj stanici, tri kilometra od sela i nije imao puno drugara, pa se upustio u svet mašte i pokušao da pronikne u tajne crtanja portreta.
Foto Privatna arhiva
- Valjda je to genetski i majka i otac odlično crtaju, ali se nikada time nisu bavili, a ja sam u srednjoj školi u Zemunu, baš puno crtao i osvajao razne nagrade i diplome - nastavlja priču Nemanja.
- Samouki sam slikar i crtam dušom i osećajem koji ga vodi kroz lavirint svih nedaća, koje me ne zaobilaze. Četiri meseca posle Jakšinog rođenja, saznao sam da imam maligni tumor na mozgu, mnogo je tmurnih detalja ostalo iza, gledao sam u bolničkoj postelji kako ljudi umiru pored mene i hvatao se za zrnce nade, promil optimizma i uz Svetog Nektarija i moju volju - sve preživeo - nastavlja Nemanja, ponosan što je bio na ostrvu Egina pored Atine i osetio duhovnu moć velikog sveca.
JAKŠINO "NE" UZ OSMEH
UOPŠTE nisam sujetan, prihvatam svaku opasku supruge Ane. Mnogo mi znači kada upitam Jakšu, da li mi se sviđa slika, on kao uz topa kaže "ne" i onda se detinje iskreno nasmeje - dodaje Nemanja. PORODICA Sa suprugom Anomi sinom Jakšom, Foto Privatna arhiva
Izdvaja brata od tetke, akademskog slikara Adela Faresa koji mu je mnogo puta pomogao i bratski i profesionalno.
Kaže da se pre početka slikanja obavezno pomoli za sreću, zdravlje, radost. Ne skriva zadovoljstvo što ljudi prepoznaju volju u njegovim radovima i ne želi da priča i brojnim ikonama i slikama koje je darovao, kako kaže, dobrim ljudima.