MESTO LJUBAVI BOŽJE: Svedočanstvo Tatjane koja je doživela čudo u manastiru Tumane
SREDNjEVEKOVNI manastir Tumane kod Golupca sigurno je jedan od najposećenijih ne samo u Braničevskom okrugu, već i u celoj Srbiji.
Foto FB Tumane
Velikoj posećenosti doprinose i svedočanstva vernika o tome kako su molitvama tumanskim svecima Zosimu i Jakovu, kao i Nektariju Eginskom, oni ili njihovi bližnji doživeli ozdravljenje. Njihova svedočenja beležio je iguman manastira, otac Dimitrije i sabrao ih u knjizi "Manastir Tumane, čudo ljubavi Božije". Među brojnim svedočenjima najviše je onih koji su dobili dete posle dužeg vremena i onih koji su bolovali od kancera. Foto FB Tumane
Tatjana Srdić, koja sa suprugom Srđanom živi u Ljubljani, a oboje su iz Mrkonjić grada, Republika Srpska, svedoči o tome da su se tri godine nadali naslednicima. Za to vreme ona je imala tri trudnoće i nijednu nije mogla da iznese do kraja.
- Dana 1. januara 2020. godine prisustvovali smo molitvi u manastiru Tumane. Nakon molitve krenuli smo kući puni vere i nade, da će sveci uslišiti naše molitve. Saznali smo da su naše molitve uslišene nakon mesec dana. Dana 6. septembra 2020. dobili smo kćer i nazvali je Sofija - svedoči Tatjana.
RUŠEN DO TEMELjA
Manastir Tumane podignut je u 14. veku, uoči Kosovskog boja, i posvećen je svetom arhangelu Gavrilu. Tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka bio je spaljen, a obnovljen je za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. Srušen je miniranjem do temelja 1910. godine, da bi 14 godina kasnije bio ponovo sagrađen.
Ivica Vasiljević iz Užica došao je u Tumane da se pomoli za svoju devojku Zoricu Čančarević, koja je obolela od kancera želuca. Čekala je na operaciju kojom bi joj se uklonio deo želuca zahvaćen tumorom. Na sam dan operacije, Ivica se pomolio za njeno zdravlje. Pri povratku kući, tvrdi da je dobio poziv od doktora da tumor nije bio maligan.
Nakon toga su ponovo došli u manastir da se zahvale čudotvorcima Zosimu i Jakovu.
Aleksandra Mitrović iz Smedereva 11. decembra 2019. godine doživela je težak udes u kome joj je bila povređena glava. Pošto je nakon operacije glave izgubila vid, dolazila je tri puta u manastir na molitvu svetiteljima. Nakon treće posete, na putu kući u potpunosti joj se povratio vid. Od oca je zatražila da vozi auto i svoje roditelje sama je odvezla kući.
Ovo su samo neka od brojnih svedočenja vernika sabranih u knjizi od koje će sav prihod nakon prodaje biti ustupljen u humanitarne svrhe.